Tiringejske Bahove nedelje 30. Mart-22. April 2012.

U poslednje vreme paznju mi je privukao dogadjaj koji se odrzava u nemackoj saveznoj pokrajini Tiringija. Mislim da vredi prisustvovati ovakvom dogadjaju.

Tiringejske Bahove nedelje su najveci muzicki festival nemacke savezne pokrajine Tiringije. Sa uzom scpecijalnosti na Bahovu muziku i proucavanje dela Johana Sebastijana Baha u autenticnim Bahovim gradovima, ovaj festival je kako umetnicka tako i turisticka atrakcija, istovremeno. U Tiringiji i sire.

Polazna tacka festivala je jedinstven istorijski potencijal u saveznoj drzavi Tiringiji. Sa Bahovom kucom i Taufkirche u Eisenach-u, Traukirche u Dornheim-u, i ranijih mesta desavanja u Mühlhausen-u, Arnstadt-u i Weimar-u, kao i kuce predaka u Erfurt i Wechmar cine Tiringiju vecinskim autenticnim Bahovim mestom. Ova impresivna mesta su podijum i okvir za zahtevne koncerte.

U 2012. Tiringejske Bahove nedelje se bave temom “Reformacija i muzika”. Preko cele jedne decenije vodjenja projekata, manifestacija i istrazivackih projekata prema 500-godisnjici jubileja reformacije koju je Luthers Thesenanschlag 31. Oktobra 1517. u Wittenberg-u zapoceo. Ova takozvana “Luterova decenija” treba reformaciju ponovo osvetliti i posvetiti se novim zadacima-2012 sa temom ” Reformacija i muzika” cim se takodje ovogodisnje bahove nedelje time u cast i bave.

Sve informacije, program i ulaznice mozete naci na sajtu:

http://www.thueringer-bachwochen.de/index.html

Orlando di Laso

Orlando di Laso

Teško je govoriti o Lasu, ili o Rolanu d’ Latru, kako je bilo njegovo pravo ime, a barem delimično se ne osvrnuti na razvoj muzike u renesansi. Orlando di Laso (oko 1532-1594, tačan datum rođenja i smrti nisu poznati) je bio sklon lutalačkoj prirodi Gijomu d’ Mašou ili Žoksen de Preu. Današnju rodnu Holandiju je napustio još kao dete. Zahvaljujući svom divnom glasu, bio je angažovan u horu na dvorovima vicekralja Sicilije Fernanda Goncage (u Mantovi, na Siciliji i u Milanu), a boravio je i u Napulju i Rimu. Tako je upoznao renesansne prilike u Italiji u najdubljem dobu renesanse u njoj. Poznavao je najistaknutije pisce, pesnike i arhitekte te epohe.

Italija

U vreme njegovog boravka u Italiji-do 1555. razvio se madrigal (nova forma višeglasne vokalno-polifone muzike). Međutim, madrigal iz Ars nove treba razlikovati od ovog, jer je madrigal iz Ars nove skromnija refrenska forma, dok je ovaj iz XVI veka petoglasan (ne isključivo) sa mestimičnim akordskim sklopovima. Često je građen na imitacionoj tehnici. Više o madrigalu u posebnom tekstu.

Može se zaključiti da kada se Laso pojavio u Italiji tamo već cvetala madrigalska muzika. Čitav niz talentovanih kompozitora, među kojima treba istaći: Filipa Verdeloa, Kipriana van Rora, Jakoba Arkadelta i dr. komponovao je madrigale. Laso je oduševljeno prihvatio taj oblik, uzdigavši ga do formalnog savršenstva. U tome nije bio usamljen. Sledili su ga daroviti kompozitori: Luka MArencio (1533-1599), Djezualdo da Venoza (1560-1615), Baltasare Donati, Đovani Gastoldi i dr.

Lasovi madrigali predstavljaju pravu antologiju renesansnog pesništva. Obrađivao je stihove Ariosta, Petrarke, Ronsara, a ponekad i antičke rimske pesnike: Vergilija, Horacija i dr. Njegovi madrigali su tematski veoma raznovrsni: šaljivi, satirični, ljubavni, ratnički, inspirisani lepotama prirode i sl.

Minhen

Posle 1555. Laso odlazi u Minhen, gde na dvoru bavarskog kralja osniva čuvenu pevačku kapelu. U Minhenu se posvećuje pretežno duhovnoj muzici, koja predstavlja nadahnutu sintezu Palestrinine religiozne muzike i njegovog bogatog iskustva u toku stvaranja madrigala i drugih svetovnih oblika. Rezultat te plodne ideje su duboko misao na i osećajna dela, skoro romantična po svom efektu na današnjeg slušaoca.

Lični utisak slušanja ove muzike je da veoma smirujuće deluje na današnji brzi svet.

tekst delemično preuzet i obrađen iz MUZIKE Dušana Plavše

100 godina od smrti Gustava Malera

Gustav Maler: 100 godina od smrti
IZVOR: TANJUG
Danas, 18. maja, se navršava 100 godina od smrti Gustava Malera, velikog austrijskog kompozitora poznatog po simfonijama u kojima je kombinovao do tada nespojive stilove i teme.

Foto: wikimedia.commons.org, Leonhard Berlin-Bieber

U svojim kompozicijama uspeo je da premosti jaz između romantičarskih stremljenja u klasičnoj muzici iz druge polovine 19. veka i smelih muzičkih pokušaja 20. veka.

Rođen 7. jula 1860. u jevrejskoj porodici sa dvanaestoro dece u Kalištu u Češkoj, od najranijeg detinjstva počinje da se interesuje za muziku.

Već u četvrtoj godini izvodio je vojnu muziku na harmonici što je ostavilo traga na njegov kasniji rad, jer sve njegove simfonije u početnim stavovima imaju za osnovu motive marševa.

Još u studentskim danima počeo je da komponuje ali je svoje prve radove uništio tako da je prvo njegovo sačuvano delo “Pesma jada” iz 1878.

Na Malerov rad uticali su ruski pisac Dostojevski, filozofi Kant, Šopenhauer, Niče i Rihter po čijem delu “Titan” je nazvao svoju prvu simfoniju. Muzički idoli su mu bili Mocart, Vagner i Brukner.

Posle završetka studiju počinje sa dirigentskom karijerom prvo u Haleu a potom operskim izvođenjima u Ljubljani. Postaje direktor opere u Budimpešti 1888. godine i na toj funkciji ostaje tri godine, kada odlazi u Hamburg na mesto prvog dirigenta opere i gde ostaje šest sezona.

Bio je i dirigent i direktor dvorske opere u Beču, a dirigovao je i Bečkom filharmonijom.

Godine 1895. prelazi u katoličku veru i nekoliko godina kasnije ženi se Almom Marijom Šindler sa kojom je imao dve čerke.

Bečku Filharmoniju napušta 1907. zbog loše atmosfere u orkestru i međusobne netrpeljivosti između muzičara.

Tada počinju da ga muče zdravstveni problemi tako da je seriju od 65 koncerata po Americi morao da prekine po završetku 47 koncerta. Odlazi na lečenje u Pariz gde je preminuo od upale pluća 1911. godine.

Ono što Malera izdvaja od ostalih kompozitora je njegova izuzetna sposobnost da na majstorski način spoji na izgled nespojive muzičke oblasti: solo pesme i simfonijsku muziku, uzvišeni i banalni stil, što je glaavna karakteristika jugendstila u koji je vladao nemačkom kulturom 19. veka.

Napisao je devet simfonija, deseta je ostala nezavršena. Osma simfonija li simfonija Hiljade ostaće upamćena i po tome što je autor predvideo da u njoj bude uključeno hiljadu izvođača.

U potrazi za Malerom (english)

Sonatni oblik: Razvojni deo

Sonatni oblik – Ekspozicija

Lična karta muzičkih oblika

Klavirska muzika ranih romantičara – klavirska sonata

Klavirska sonata u delima ranih romantičara doživljava sličnu sudbinu kao i sinfonija: Kompozitori sviraju sve manji broj ela koja nazivaju sonatama. Franc Šubert je izuzetak i on je napisao tridesetak sonata u kojima se prepoznaje tradicija Mocarta. Šubert gradi lirsku sonatu, baš kao i simfoniju, suprotno od Betovenove dramske tradicije. Šubertove teme se više dopunjuju nego što kontrastiraju. Asociraju na vokalno poreklo materijala. Naročito mesto među sonatama zauzimaju Šopenova u b molu i Listova h mol sonata. Šopen je u b mol sonati izgradio neobičan sonatni ciklus. Posle prvog, sonatnog stava, sledi demonski, betovenski skerco – mračna igra zlih sila. Iznenađujući je nsrednji deo – tihi, lagani valcer. A treći stav je pisan u obliku posmrtnog marša. Šopenov finalni stav sonate je izuzetno kratak, što je suprotno betovenovoj Eroici.

Sam List se nekoliko puta u svom klavirskom stvaralaštvu obraćao u sonatnom obliku, ali je jedino ovom delu dao ime sonata – sonati h moll. Posle Listove sonate u h molu dolazi do pauze u pisanju sonata sve do ruskih kompozitora s kraja XIX i početka XX veka. Oobenost konstrukcije forme njegove sonate je monotematizam: cela, veoma obimna sonata (četrdesetak minuta), stvorena je iz tri osnovna motivska jezgra data na samom početku. List ovim motivima tokom dela menja karakter.