Arhiva za kategoriju ‘Istorija muzike 3. godina – testovi’

Pitanja iz istorije muzike III godina – Bah i Hendl

1. Navedi imena i godine rođenja i smrti četiri najznačajnijih kompozitora sa kraja baroka.

To su Johan Sebastijan Bah (1685-1750), Georg Fridrih Hendl (1685-1759),

Kristof Vilibald Gluk (1714-1787) i Domeniko Skarlati (1685-1757).

2. Kom tipu pripadaju Hendlove opere po žanru? Navedi nazive najznačajnijih Hendlovih opera.

Njegove opere pripadaju žanru opere serije (ozbiljne opere). Njegove najznačajnije opere: Tezej, Almira, Rinaldo, Julije Cezar, Tamerlan, Orlando i Aleksandar.

3. Navedi tipove operskih stilova koji se ukrštaju u Hendlovom operskom stvaralaštvu.

U njegovom operskom stvaralaštvu se ukrštaju tradicije hamburške, napuljske i venecijanske opere, prvih komičnih opera i francuske opere sa baletskim tačkama.

4. Zbog čega je Hendl morao da zatvori svoje opersko pozorište?

Godine 1720. Hendl postaje direktor novoosnovanog pozorišta pod nazivom Kraljevska akademija muzike u Londonu. Hendlova trupa je u to vreme bila jedna od najboljih u Evropi. Ali njegovu poziciju je ozbiljno uzdrmala trupa „prosjačke opere“ pesnika Džona Geja i muzičara Džona Pepuša, koja predstavlja vid satiričnog pozorišta sa muzičkim tačkama. Takva opera je kritikovala tradiciju opere bogatih, bila je parodija na operu seriju. Ta trupa u Londonu postaje veoma popularna, a Hendlova operska trupa finansijski propada.

5. Opiši tip balad-opere i navedi najznačajnije delo ove vrste.

To je bila svojevrsna demokratska kritika tradicije opere bogatih, reska parodija sižea opere serije, koja je u muzičkom smislu počivala na jednostavnom tematizmu engleskih narodnih pesama (otud i naziv balad-opera). Ona u Londonu postaje veoma popularna, a podržavaju je vodeći pisci onog doba – Poup i Svift. Najznačajnija je Hedlova opera „Rinaldo“.

6. Odakle potiču teme za libreta Hendlovih oratorijuma?

Teme libreta su uzimane uglavnom iz Starog zaveta, mada ima i svetovnih – priča o sudbini naroda, ropstvu, pobedama.

7. Navedi nazive Hendlovih najznačajnijih oratorijuma (5).

To su: Izrael u Egiptu, Mesija, Samson, Juda Makabejac, Herkul, Prigodni oratorijum, Teodora.

8. Kakav je značaj i uloga hora u Hendlovim oratorijumima?

Glavni nosilac muzičko-dramskog sadržaja je hor, što je osnovna razlika između Hendlovih opera i oratorijuma. Masivna zvučnost njegovih horova naročito je efektna u dramskim horskim slikama koje izražavaju herojstvo, patriotizam, zanos, optimističku veru u spasenje.

9. Navedi nazive Hendlovih najpoznatijih isntrumentalnih (orkestarskih) kompozicija, kakvi su to oblici i za koji instrumentalni sastav su pisani?

Komponovao je veliki broj sonata: za violu da gamba i čembalo, za flautu i čembalo, za dve violine ili dve flaute i čembalo, za violinu i kontinuo…Koncertantni opus obuhvata: končerta grosa op.3 za flaute, oboe, fagote i gudače (poznati kao oboa koncerti), zatim Dvanaest končerta grosa op.6 za gudače, razne druge koncerte, 10 koncerata za orgulje i orekestar. Vrhunac u ovoj oblasti su Končerta grosa op.6. Naročito mesto zauzimaju orkestarske svite Muzika na vodi i Muzika za vatromet (šestostavačna svita).

10. Koje Bahovo delo za klavikord je imalo najveći uticaj na naslednike i zašto?

To je bila zbirka preludijuma i fuga u svim tonalitetima – Dobro temperovani klavir. Bah je tim delom zahvaljujući prvenstveno njegovoj velikoj umetničkoj vrednosti dao izuzetno značajnu podršku ideji ravnomernog temperiranja, jer ravnomerna temperacija omogućava pravilno iskorišćavanje svih tonaliteta (i dura i mola), kao i primenu svih modulaciionih planova, uključujući enharmoniju.

11. Navedi osnovne osobine Bahove vokalno-instrumentalne muzike.

U vokalno-instrumentalnim delima, Bah od čovečjeg glasa zahteva isto što i od instrumenta, a od instrumenta isto što od glasa. Njegova umetnost je duboko etična, njene ideja su humanizam, moral rada, strpljenja, duhovne čistote. On slika scene iz običnog života sa mnogo humora i žanrovske vedrine, ali neposrednost postiže i u delima lirsko-filozofskog sadržaja. Upravo ta lirsko-filozofska sadržajna sfera dominira u njegovom stvaralaštvu.

12. Koja su Bahova najznačajnija vokalno-instrumentalna dela iz oblasti duhovne muzike?

To su: 190 duhovnih kantata (Iz dubine pozivam te, Mnogo sam patio, Večnost-kakva strašna reč, Reformacijska kantata…), Magnificat, Pasije po Jovanu i Mateju, Božićni oratorijum, 4 male mise, Velika misa u h-mollu…

13. Opiši strukturu Bahove „Pasije po Mateji“.

Struktura „Pasije po Mateji“ je složenija od „Pasije po Jovanu“. I u njoj je mnogo šire razvijeno lirsko načelo: postoji čak 25 arija. Najimpresivnije numere su početni i završni hor, a po dramskoj snazi izdvaja se epizoda u kojoj Pilat od naroda traži da donese odluku koji od dvojice zatvorenika treba da bude pušten. Reč – razapni – se ponavlja mnogo puta u složenom polifonom slogu. Kulminacija – smrt Hristova – data je sa dirljivom jednostavnošću, i u pianu, i zbog te jednostavnosti ima izuzetno dejstvo posle dramskih odseka.

14. Koja Bahova vokalno-instrumentalna dela imaju svetovni karakter?

To su: Kantata o kafi i Seljačka kantata.

15. Koja Bahova dela su nastala na osnovu samo jedne teme i koje kompozicije obuhvataju?

To su: „Muzička žrtva“ koja sadrži troglasnu fugu, šestoglasnu fugu-ričerkar, kanonsku fugu, niz kanona i četvorostavačnu trio-sonatu (za flautu, violinu i kontinuo), i „Umetnost fuge“ (ciklus od 15 fuga i 4 kanona).

16. Kakvi su Branderburški koncerti?

Bah je napisao 6 Branderbuških koncerata. Ti koncerti daju vrlo interesantne primere prožimanja tipova solističkog koncerta i končerta grosa. I i II su bliski tipu končerta grosa sas izdvojenim končertinom. V koncert je takođe blizak ovom tipu koncerta ali se prožima i sa solističkom naročito zbog izdvojene deonice čembala. U IV je izdvojena deonica violine pa se on smatra violinskim, a III i VI su pisani samo za orkestar. Tretman oblika ciklusa takođe pokazuje raznovrsnost (npr. u I su posle uobičajena 3 stava dodati menuet i poloneza).

17. Koja Bahova dela sadrže elemente rokokoa?

To su orkestarska svita u h-mollu – III stav (Badineri), sa solo flautom.

18. Opiši razliku između Francuskih i Engleskih svita.

U „Francuskim svitama“ nalaze se po uzoru na francuske klavseniste, nove igre u narodni ritmovi. „Engleske svite“ su napisane za jednog engleskog bogataša. One sadrže varijacije pojedinih igara sa rokoko ukrasima (dubl), duže su, i tehnički teže, te predstavljaju logično nastavak prethodno komponovanih „Francuskih svita“. Od neigračkih stavova, sreće se preludijum, ali samo u „Engleskim svitama“.

19. Kada se ponovo javilo interesovanje za Bahovu muziku, i ko je zaslužan za to?

Interesovanje za Baha se ponovo javlja u 19. veku, posle Mendelsonovog izvođenja „Pasije po Mateju“ 1829. (tačno 100 godina od njenog prvog izvođenja). Organizovan rad na istraživanju i izdavanju Bahovih dela započeće Bahovo društvo koje se 1850. osniva u Lajpcigu.

20. Po čemu je značajan Domeniko Skarlati? Opiši najznačajniji oblik njegovih čembalskih kompozicija.

On je najvažniji doprinos dao svojim jednostavačnim sonatama za čembalo, kojih je napisao oko 550, i njima je presudno uticao na nastanak klasičnog sonatnog oblika. Skarlatijev sonatni oblik je jednostavačna kompozicija koja sadrži dve teme koje tonalno kontrastiraju, postoje elementi razvoja, rada sa materijalom, kao i reprize – ponavljanja materijala druge teme u osnovnom tonalitetu, tako da se oblik tonalno zaokružuje. Tonalni plan baroknog dvodela i Skarlatijevog sonatnog oblika je blizak, samo ovaj drugi pokazuje veći stepen razuđenosti. Nov element je uvođenje drugog tematskog materijala (na D, odnosno u paralalnom tonalitetu) i njegovo repriziranje u osnovnom tonalitetu.

Advertisements

Pitanja iz istorije muzike – III godina

1. Kada je nastao oblik kantate? Kakav sadržaj može imati, i za kakav izvođački sastav je pisana?

Kantata je vokalno-instrumentalno delo koje je nastalo u 17.veku, a njen razvoj se može pratiti sve do danas. Bile su popularne u doba baroka. U njima nema radnje. Kantata može imati svetovnu ili duhovnu sadržinu, a pisana je za hor ili soliste uz instrumentalnu pratnju (kontinuo, kamerni sastav ili orkestar).

2. Opiši oblik kantate.

Kantata obično ima skromne dimenzije: obično je čini između 3 i 7 numera, ali ima i vrlo opsežnih dela (čak 20-ak numera) koje se po obimu približavaju oratorijumu. Ona ima pretežno lirski karakter, zasnovana je na poetskom, a ne na dramskom tekstu, solista u njoj ne tumači neki dramski lik, već nastupa kao kontrast horu i orkestru. Negovana je i solo kantata, pisana za glas uz instrumentalnu pratnju. Vodeći italijanski majstori veka je komponuju u formi rečitativo-arija-rečitativo-arija, i uglavnom je pisana za solo glas uz pratnju basa kontinua.

3. Šta je oratorijum?

Oratorijum je obimno vokalno-instrumentalno delo u kojem dominira epsko-dramski karakter, a pisano je za soliste, hor i orkestar. Njegova forma je slična ranoj operi; sastoji se iz niza numera: rečitativa, arija, ansambala, horova, orkestarskih delova.

4. Ko pripoveda radnju u oratorijumu?

Radnju pripoveda historikus (testo).

5. Navedi dva osnovna tipa oratorijuma.

To su latinski oratorijum (oratorio latino) i narodni oratorijum (oratorio volgare, za koji je tekst pisan na narodnom – italijanskom jeziku).

6. Opiši narodni oratorijum.

Narodni oratorijum se razvio iz lauda – crkvenih prikazanja biblijskih događaja, u kojima je muzičke numere povezivao nastup testa, pripovedača, a u samom jeziku evidentni su uticaji svetovne muzike, naročito dramskog madrigala. Pod uticajem opere pojavljuje se i rečitativ, a nedugo potom i arija. Uloga hora nije bila posebno izražena. Od početka se razvijao na narodnom jeziku.

7. Opiši latinski oratorijum.

Latinski oratorijum ima sličnu strukturu, ali su njegovo poreklo i razvoj povezani sa Crkvom. Pisan je na latinskom jeziku, sa značajnom ulogom hora, uglavnom homofono tretiranog, a uloga historikusa biva poveravana solisti, duetima, čak i horu. Sadržaj je uglavnom duhovni, ali će se u istorijatu oblika pojaviti i svetovni.

8. Navedi najznačajnije kompozitore oratorijuma u 17. veku.

To su bili: Đakomo Karisimi, Hajnrih Šic i Alesandro Skarlati.

9. Šta je pasija?

Pasija je liturgijsko-muzički prikaz biblijske legende o Hristovom stradanju. Tekstualna osnova pasije su jevenđelja. Izvođene su u Velikoj nedelji, i u početku čitane svečanim tonom. Od 10. veka ih je izvodilo nekoliko protagonista (jevanđelista, Isus i možda hor), ali je to još uvek bilo jednoglasno pevanje. Sa razvojem višeglasja nastaje oblik motetske pasije.

10. Navedi imena kompozitora koji su komponovali pasije.

To su bili: Leonard Lehner, Hajnrih Šic a vrhunac oblika označio je Johan Sebastijan Bah.

11. Šta je barokna svita?

Svita je ciklična kompozicija koja ima tri stava ili više stavova. Jedinstvo ciklusa se postiže motivskom i tonalnom povezanošću stavova, a oblik se gradi na principu kontrasta: smenjuju se brzi i lagani stavovi, parni i trodelni metar, polifono i homofono obrađene igre. Stavovi su kratki i potiču od stilizovanih igara.

12. Navedi plan stavova u obliku francuske svite.

Francuska svita ima plan: alemanda – kuranta – sarabanda – žiga.

13. Navedi poreklo igara osnovnih stavova svite.

Alemanda potiče iz Nemačke, igra parnog 4/4 taktu, zatim kuranta je francuska igra u taktu 3/4, sarabanda je španskog porekla u trodelnom taktu, i žiga je engleskog porekla, brzog tempa i trodelnog takta (6/8, 9/8, 12/8).

14. Opiši oblik barokne crvene sonate.

Barokna crkvena sonata (sonata da chiesa) je nazvana po mestu gde je izvođena. Ona po pravilu ima 4 stava, ređe pet, jer dominira njena u suštini dvodelna struktura: stavovi redovno idu u parovima – lagani-brzi, lagani-brzi. I stav je najčešće u tempu grave, ozbiljnog, svečanog karaktera. II stav (Allegro) najčešće je fugirano rađen. III stav (Andante ili Adagio) po karakteru je sličan sarabandi ili sičilijani, pisan u novom tonalitetu. Finalni stav je srodan žigi. Najznačajniji kompozitor bio je Đovani Gabijeli, koji ih komoponije za orkestar ili neki manji ansambl.

15. Šta je končerto groso?

Tipičan barokni oblik koncerta je concerto grosso, pisan za malu grupu solističkih instrumenata (končertino) i orkestar (koji se nazivao kao i celo delo končerto groso). Oblik se zasnivao na dijalogu, svojevrsnom nadmetanju končertina i orkestra (tutti). Končertino čine 2 violine i čelo, a orkestar obuhvata I i II violine, viole i instrumente koje izvode kontinuo. U izgrađivanju oblika najznačajniju ulogu odigrali su Koreli, Toreli i Vivaldi.

16. Navedi imena kompozitora italijanske violinske škole.

To su bili: Arkanđelo Koreli, Tomazo Vitali, Tomazo Albinoni, Đuzepe Toreli, Đuzepe Tartini,

Antonio Vivaldi, Frančesko Đeminijani i Pjetro Lokateli.

17. Opiši obeležja italijanskog violinskog stila.

Violina je sastavni deo ansambla, ali se sve češće komponuju i solistička dela uz pratnju basa kontinua, trio sonate (za 2 violine i bas). U izrazu se više ističe pevnost violine kao tipično obeležje novog stila, pa se tako razvija specifičan violinski monodijski stil. Tehnika izrazito napreduje: koriste se dvohvati, trileri i tremola, opseg se proširuje na 3 pune oktave, uključujući i šestu poziciju.

18. Šta obuhvata opus Arkanđela Korelija?

Obuhvata 48 trio sonata (op.1-4 ), 12 sonata za violinu i kontinuo op.5, i 12 koncerata op.6. Prvi i treći zbornik dela sadrže crkvene sonate (sa orguljama), a drugi i četvrti kamerne sonate (sa čembalom).

19. Navedi programske nazive Vivaldijevih koncerata u opusu 8 i 10.

To su: 12 koncerata op.8 pod opštim nazivom „Rivalstvo harmonije i invencije“, koji pored čuvenih Godišnjih doba sadrži i Buru na moru, Nasladu i Sumnju; zatim op.10 gde se nalaze Noć, Protej ili svet naopačke, Nemir i mnogo drugi.

20. Navedi imena najpoznatijih kompozitora orguljske muzike pre Baha.

Među prvim istaknutim orguljašima-kompozitorima bio je niderlandski majstor Jan Piters Svelink. Zatim Đerolamo Freskobaldi – u Italiji, Ditrih Bukstehude i Georg Fridrih Teleman – u Nemačkoj.