Klavirska muzika ranih romantičara – klavirska sonata

Posted: 3. oktobar 2009. in Istorija muzike 4. godina

Klavirska sonata u delima ranih romantičara doživljava sličnu sudbinu kao i sinfonija: Kompozitori sviraju sve manji broj ela koja nazivaju sonatama. Franc Šubert je izuzetak i on je napisao tridesetak sonata u kojima se prepoznaje tradicija Mocarta. Šubert gradi lirsku sonatu, baš kao i simfoniju, suprotno od Betovenove dramske tradicije. Šubertove teme se više dopunjuju nego što kontrastiraju. Asociraju na vokalno poreklo materijala. Naročito mesto među sonatama zauzimaju Šopenova u b molu i Listova h mol sonata. Šopen je u b mol sonati izgradio neobičan sonatni ciklus. Posle prvog, sonatnog stava, sledi demonski, betovenski skerco – mračna igra zlih sila. Iznenađujući je nsrednji deo – tihi, lagani valcer. A treći stav je pisan u obliku posmrtnog marša. Šopenov finalni stav sonate je izuzetno kratak, što je suprotno betovenovoj Eroici.

Sam List se nekoliko puta u svom klavirskom stvaralaštvu obraćao u sonatnom obliku, ali je jedino ovom delu dao ime sonata – sonati h moll. Posle Listove sonate u h molu dolazi do pauze u pisanju sonata sve do ruskih kompozitora s kraja XIX i početka XX veka. Oobenost konstrukcije forme njegove sonate je monotematizam: cela, veoma obimna sonata (četrdesetak minuta), stvorena je iz tri osnovna motivska jezgra data na samom početku. List ovim motivima tokom dela menja karakter.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s