100 godina od smrti Gustava Malera

Posted: 18. maj 2011. in Velike godišnjice

Gustav Maler: 100 godina od smrti
IZVOR: TANJUG
Danas, 18. maja, se navršava 100 godina od smrti Gustava Malera, velikog austrijskog kompozitora poznatog po simfonijama u kojima je kombinovao do tada nespojive stilove i teme.

Foto: wikimedia.commons.org, Leonhard Berlin-Bieber

U svojim kompozicijama uspeo je da premosti jaz između romantičarskih stremljenja u klasičnoj muzici iz druge polovine 19. veka i smelih muzičkih pokušaja 20. veka.

Rođen 7. jula 1860. u jevrejskoj porodici sa dvanaestoro dece u Kalištu u Češkoj, od najranijeg detinjstva počinje da se interesuje za muziku.

Već u četvrtoj godini izvodio je vojnu muziku na harmonici što je ostavilo traga na njegov kasniji rad, jer sve njegove simfonije u početnim stavovima imaju za osnovu motive marševa.

Još u studentskim danima počeo je da komponuje ali je svoje prve radove uništio tako da je prvo njegovo sačuvano delo „Pesma jada“ iz 1878.

Na Malerov rad uticali su ruski pisac Dostojevski, filozofi Kant, Šopenhauer, Niče i Rihter po čijem delu „Titan“ je nazvao svoju prvu simfoniju. Muzički idoli su mu bili Mocart, Vagner i Brukner.

Posle završetka studiju počinje sa dirigentskom karijerom prvo u Haleu a potom operskim izvođenjima u Ljubljani. Postaje direktor opere u Budimpešti 1888. godine i na toj funkciji ostaje tri godine, kada odlazi u Hamburg na mesto prvog dirigenta opere i gde ostaje šest sezona.

Bio je i dirigent i direktor dvorske opere u Beču, a dirigovao je i Bečkom filharmonijom.

Godine 1895. prelazi u katoličku veru i nekoliko godina kasnije ženi se Almom Marijom Šindler sa kojom je imao dve čerke.

Bečku Filharmoniju napušta 1907. zbog loše atmosfere u orkestru i međusobne netrpeljivosti između muzičara.

Tada počinju da ga muče zdravstveni problemi tako da je seriju od 65 koncerata po Americi morao da prekine po završetku 47 koncerta. Odlazi na lečenje u Pariz gde je preminuo od upale pluća 1911. godine.

Ono što Malera izdvaja od ostalih kompozitora je njegova izuzetna sposobnost da na majstorski način spoji na izgled nespojive muzičke oblasti: solo pesme i simfonijsku muziku, uzvišeni i banalni stil, što je glaavna karakteristika jugendstila u koji je vladao nemačkom kulturom 19. veka.

Napisao je devet simfonija, deseta je ostala nezavršena. Osma simfonija li simfonija Hiljade ostaće upamćena i po tome što je autor predvideo da u njoj bude uključeno hiljadu izvođača.

U potrazi za Malerom (english)

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s