Feliks Mendelson (1809-1847)

Bio je pijanista i orguljaš. Od rane mladosti se interesovao za Bahovu muziku. Zbog toga se u njegovom opusu nalaze između ostalog, preludijumi i fuge. Komponovao je tri sonate za klavir. Među klavirskim delima posebno mesto pripada zbirci „Pesme bez reči“ u kojoj je sakupljeno 48 minijatura raznorodnog karaktera.

Rondo capricioso op. 14 je omiljeni koncertni komad, kao i Ozbiljne varijacije op. 51, ciji naslov sugeriše kompleksnost rada sa tematskim materijalom, kakva tada nije bila uobičajena u formi ornamentalnih varijacija.

Franc List (1811-1886)

Najveći evropski pijanista onog vremena. U njegovom stvaralaštvu se uočavaju uticaji različitih evropskih tradicija. Poreklom Mađar, vaspitavan u duhu francuske kulture. Mladost je proveo u Parizu nastupajući po pariskim aristokratskim salonima. U to vreme je u istom gradu živeo i Šopen. Posle 1848. je u službi vajmarskog dvora. Tada na njega snažan uticaj imaju nemački muzičari – naročito Vagner, čiji je bio iskreni prijatelj! Bio je jedan od glavnih propagatora Vagnerove umetnosti i jedan od najuspešnijih tumača njegovih ideja. List je bio veoma religiozan. Mnogo vremena je provodio u Italiji koja ga je inspirisala u stvaralaštvu.

List na klaviru je bio kao Paganini na violini. Prvi je uveo praksu solističkog koncerta. Do tada je bio običaj da na koncertu nastupa više izvođača. Zalagao se da se sadržaj programa pažljivo planira i da umetnički efekat ima prednost u odnosu na virtuoznost. Iz njegovog običaja da improvizuje na koncertu razvio se oblik parafraze. Parafraza je variaciona forma koja se bazira na popularnim temama raznih operskih i simfonijskih dela, ali i narodnih pesama. List je radio i na klavirskim transkripcijama. Mnogo veći značaj ima njegovo originalno stvaralaštvo: ciklusi minijatura (Godine hodočašća – objavljene su u 3 sveske komada), etide (zbirka Transcendentalnih etida), Mađarske rapsodije… Naročito mesto među svim delima pripada sonati h moll.

Sonata h moll

Klavirska muzika ranih romantičara – Robert Šuman 1810-1856

Robert Šuman

Njegovo stvaralaštvo je značajno za klavirske minijature. Zbog povrede ruke nije postao koncertant, ali je zato napisao 23 opusa, isključivo za klavir. Svoju pedagošku delatnost je takođe posvetio klaviru. Njegova žena Klara je umesto njega bila izvođač njegove muzike i tumač njegovih ideja.

Ciklus programskih minijatura, op. 2 – „Leptiri“ su živa karnevalska scena u kojoj se portretišu različite prirode ljudi. Tu liniju nastavlja najobimniji Šumanov ciklus – „Karneval“.

Bal „Karneval“ je nastao po uzoru članak „Izveštaj Žankirija“ iz „Novih muzičkuh novina“. Urednik je bio sam Šuman.  Na balu se komično sukobljavaju Davidovi saveznici (Šumanovi prijatelji) i filistejci (Šumanovi neprijatelji i kritičari). Bal se odigrava pod maskama. Šuman je karneval nazvao minijaturnim scenama na četiri tona- A Es C H – prema nazivu češkog gradića Aša. Jedan lik iz bala je iz tog grada.

Celovitost kompozicije obezbeđuje pre svega srodnost materijala prvog i poslednjeg komada, logika tonalnog plana i kontrasna smena komada.

Popularne su i Šumanove Dečje scene, Igre Davidovih saveznika, Fantastični komadi, Šumski prizori i Album za mladež. Jedinstveno mesto u Šumanovom opusu pripada Tokati op. 7. Ona je tehnički izvanredno složena kompozicija. Njegove kompozicije su izuzetno složene za izvođenje naročito zbog gustog polifonog sloga sa oživljenim, melodijski tretiranim linijama svih glasova, virtuozitet nije u prvom planu: tehničke „zamke“ su često skrivene od slušaoca i razume ih samo onaj koji ih interpretira. To dobro mogu da ilustruju njegove Simfonijske etide. ta kompozicija je u stvari ciklus u 12 etida (varijacija na jednu temu) objedinjen simfonijskim (karakternim) izmenama osnovnog tematskog materijala, a sa naglađenom virtuoznom komponentom – jer svaka od etida „obrađuje“ određeni tehnički problem.

Tokata, op. 7

Pitanja iz istorije muzike:

1. Koje vreme obuhvata srednjovekovno doba, i kako se podelio hrišćanski svet?

Obuhvata skoro 10 stoleća, od 5. do 15. veka, a hrišćanski svet se podelio na pravoslavnu (ortodoksnu) i katoličku crkvu, 1054. godine.

2. Kakav je odnos svetovne i duhovne muzike?

Ističe se jedinstvo carske i crkvene vlasti (cezaropapizam) karakteristično za pravoslavlje, to je pojava koja utiče na razvoj i karakter vizantijske umetnosti, posebno utiče na bliskost duhovne i svetovne muzike.

3. Opiši glavne osobine vizantijske muzike.

Vizantijska muzika je bila vokalna, Gospod je slavljen najsavršenijim instrumentom-ljudskim glasom, i jednoglasna, jer je višeglasje smatrano za mnogoglasje, a pravoslavna praksa je zahtevala da Gospoda treba jedinstveno slaviti. Muzika je kao i u ostalim starim evroazijskim kulturama stvarana na osnovu melodijskih formula-uzora iz oktoiha.

4. Šta je osmoglasnik (oktoih) ?

Oktoih je muzički sistem na kojem se bazira vizantijska muzika. Iz nje je prenet i u pravoslavne slovenske tradicije. Osobenost jednog glasa u oktoihu čini skup melodijskih formula, melodijskih praobrazaca, i te formule su uzori za konponovanje. Osmoglasnik predstavlja zbornik napeva koji se pevaju nedeljom na večernju, jutrenju i liturgiji.

5. Koliko ima glasova u oktoihu i kako se oni dele?

U vizantijskoj muzičkoj teoriji postojala su četiri autentična i četiri plagalna (izvedena) modusa-glasa, dakle ukupno osam glasova u oktoihu.

6. Po kome je gregorijansko pevanje dobilo naziv?

Po papi Grguru I Velikom, koji je odabrao melodije koje će se u službi pevati tokom liturgijske godine, pa je ovo pevanje nazvano gregorijansko.

7. Koje su glavne karakteristike gregorijanskog korala?

Gregorijanski koral je bio osnova za dalji razvoj zapadne duhovne muzike. Isključivo je jednoglasan, pisan je na latinskom jeziku, a to je muzika koja i danas živi. Gregorijanski koral mogu da izvode sveštenik i hor.

8. Kako izgledaju napevi korala?

Napevi korala imaju široku dijatonsku melodiku postupnog pokreta, malih intervalskih skokova, a oblik ne zavisi samo od teksta već se zaokruženje postiže ravnotežom uspona i padova i razvojem u obliku luka.

9. Šta je responzorijalno, a šta antifono pevanje?

Responzorijalno pevanje nastaje kada napev naizmenično izvode sveštenik i hor,a antifono kada ga pevaju dva hora naizmenično.

10. Kakva je razlika između akcentusa i koncentusa?

Akcentus (silabična melodija) je kada na jedan slog teksta dolazi po jedan ton, a koncentus (melizmatična melodija) je široko razvijena melodija, velikog obima, bogato ukrašena melizmima-nizovima tonova koji se pevaju na jedan slog.

11. Po čemu se himne razlikuju od ostalih gregorijanskih korala?

One su, za razliku od proznog teksta ostalih melodija, po pravilu pevane u stihu, a ima i strofičnih. Jednostavnih su , ali izražajnih melodija, bez melizama , ali i bez recitovanja na jednom tonu.

12. Koje delove obuhvata ordinarijum (stalni deo) mise?

Kyrie eleison (Gospode pomiluj), Gloria (Slava), Credo (Vjeruju), Sanctus (Sveti) i Agnus Dei (Jagnje Božje).

Pitanja iz istorije muzike:

1.Od kada je počelo da se razvija višeglasje?

Višeglasje se dugo i postepeno razvijalo od IX veka, i to od najjednostavnijih oblika udvajanja melodije u paralelenim intervalima, pa do razvijenih višeglasnih formi u XII, XIII i XIV veku.

2. Koji je najstariji vid višeglasja i kako je izgledao?

Najstariji vid višeglasja je organum. On nastaje kada se gregorijanskom napevu (vox principalis) dodaje nov, niži glas (vox organalis) u paralelnim kvartama ili kvintama. Kasnije je postalo uobičajeno da počinju i završavaju unisono, a postepeno, preko sekunde i terce, dolaze do kvarte u kojoj teče kompozicija.

3. Koji su najpoznatiji kompozitori iz vremena višeglasja?

Najpoznatiji kompozitori bili su Leonin (Leoninus) i Perotin (Perotinus), orguljaši pariske crkve Notr Dam.

4. Nabroj sve oblike ranog višeglasja.

To su: organum, diskant, konduktus, gimel, motet, rondelus.

5. Šta je „cantus firmus“?

Cantus firmus je utvrđeni glas (gregorijanska melodija), kome se dodaje gornji glas koji se kreće slobodno, obrazujući savršene konsonancekvinte i oktave. To je slobodniji višeglasni oblik – diskantus.

6. Opiši srednjevekovni motet.

Srednjevekovni motet bio je višeglasna, načešće troglasna kompozicija, sa cantusom firmusom u donjem glasu (tenor), obično uzetim iz gregorijanskog korala. Nad njim su zvučale druge dve melodije (duplum i triplum), slobodnog ritmičkog i melodijskog toka, pisane na različite tekstove, čak sa kombinacijom duhovnih i svetovnih sadržaja.

7. Kako se zvala prva srednjevekovna notacija, od kada potiče i šta je beležila?

Zvala se ekfonetska notacija, i beležila je podizanje i spuštanje glasa prilikom čitanja crkvenih tekstova. Prvi spomenici potiču iz IX veka, ali se pretpostavlja da je znatno starija, možda iz IV veka. Bila je u upotrebi do XIV veka.

8. U kom periodu su uvedene crte u notaciju?

Crte su uvođene u periodu od XI do XIII veka. Konačna neumska notacija je koristila četiri crte.

9. Kako su se zvali razvijeni tipovi notacije od ekfonetske i neumske, i čime su oni dopunili beleženje muzike?

To su modalna i menzuralna notacija, koje su izgradile sisteme za beleženje trajanja tonova. Uporedo su se razvijali i sistemi za beleženje instrumentalne muzike tabulature.

10. Da li je muzika u srednjem veku bila svrstavana u umetnost, i u okvuru čega se proučavala?

Ne, muzika nije bila svrstavana u umetnost, već u nauku, i izučavala se zajedno sa aritmetikom, geometrijom i astronomijom u kvadrivijumu, na prvim univerzitetima XIII veka.

11. Opiši značaj Gvida iz Areca.

Gvido iz Areca je zaslužan za reformu notacije. Dotadašnju praksu beleženja neuma na jednoj ili dve linije kojima je precizirana visina tona on je suštinski usavršio uvođenjem sistema od četiri linije. Prvu (crvenu) je označavao kao ton fa, drugu (crnu) kao ton la, treću (žutu) kao do, i četvrtu (crnu) kao ton mi. Iz njegovih latiničnih oznaka, koje su davale dovoljnu fleksibilnost zapisa za gregorijanske melodije, kasnije su se razvili ključevi. Drugo značajno Gvidovo otkriće bilo je fiksiranje durskog heksakorda kao postojanog niza uvek utvrđenog niza stepena i polustepenova. Za učenje ovog heksakorda, Gvido je koristio himnu Sv. Jovanu, u čijoj melodiji svaki stih počinje za ton više. Početni slogovi stihova imenovali su tonove heksakorda: ut, re, mi, fa, sol, la. Kasnije je „ut“ zamenjeno sa „do“, a za sedmi ton je iskorišćen početak sedmog stiha – „si“. Sistem solmizacije je obuhvatao visine od sol velike oktave do mi druge oktave. Ovaj sistem je bio veoma pogodan za učenje dijatonskih melodija.

12. Kako su nazivani putujući muzičari u srednjem veku?

Zvali su ih mimimi, špilmani, žongleri, skomrasi, pevci, vaganti i golijardi.

13. Navedi najpoznatije oblike svetovne muzike u srednjem veku.

Najpoznatiji oblici su bili: rondo, virle, balade, bar, alba, pastorala.

14. Kako se nazivaju pevači svetovne nuzike u Francuskoj i Nemačkoj?

U Nemačkoj su se zvali minezengeri, u južnoj Francuskoj – trubaduri, a u severnoj Francuskoj – truveri.

15. O čemu su govorile pesme trubadura?

Njihova muzika je nastajala po uzoru na narodnu; najčešće su opevane viteška ljubav, priroda, ratovi, scene iz pastirskog života, a negovane su i epske pesme. Kompozitor je istovremeno i pesnik.

16. Navedi imena najpoznatijih izvođača svetovne muzike.

Najpoznatiji izvođači su bili Adam de la Al i Valter fon der Fogelvajde.

17. Navedi instrumente koji su bili u upotrebi u srednjem veku.

Među najčećim instrumentima bili su: harfe, laute, citre, fidule, flaute, oboe, rogovi, trube, orgulje, udaraljke i zvona.

18. Od kojih reči potiče naziv za period renesanse, i koji umetnik je upotrebio oznaku za ponovno rođenje umetnosti?

Naziv za period renesanse potiče od italijanske reči rinascita – preporod, a ona opet potiče od latinske reči renasci – ponovo se roditi. Đorđo Vazari je prvi put upotrebio ovu oznaku za ponovno rođenje umetnosti.

19. U čemu je značaj humanizma?

Ideja humanizma je čoveka, jedinku, individuu postavila za meru svih stvari. Univerzalizmu srednjeg veka suprotstavljen je snažno manifestovan individualizam, a sa njim i subjektivizam, što je bilo revolucionarno. Humanizam je inspirisao promene nastale u renesansi, a posle renesanse nadahnjuje nove promene.

20. Kakav je čovek renesanse – nasuprot anonimnom stvaraocu srednjeg veka?

Nasuprot anonimnom stvaraocu srednjeg veka pojavljuje se talentovani pojedinac svestan vrednosti svog kreativnog rada, čovek spreman da se nametne drugima, da sebi i svom delu obezbedi adekvatan tretman u društvu. Daleko je od toga da će se ta težnja ostvariti u ovom vremenu, ali jednom proklamovana, više nikad neće izgubiti značaj. Umetnik i umetničko delo su zadobili osoben status.

Pitanja za test iz istorije muzike:

1. Šta podrazumeva renesnasna polifonija?

Renesansna polifonija podrazumevala je punu slobodu svakog glasa. Kompozitor misli linearno – u logici odvajanja pojedinačnog melodijskog toka. Sazvučja koja iz takvog mišljenja proizilaze su u drugom planu; i ona se formiraju prema određenim zakonitostima, nisu plod slučajnih susreta, ali je očigledno da kompozitoru nisu primarna.

2. Koja tehnika je imala poseban značaj za razvoj polifonije?

To je bila imitaciona tehnika, tj. tehnika sprovođenja jedne melodije kroz sve glasove, čime su oni bili podjednako važni. Ova tehnika postaje osnova zapadne polifone muzike; na njoj počivaju motet i misa.

3. Šta predstavlja ordinarijum mise?

Ordinarijum mise je stalni deo mise koji obuhvata stavove: Kyrie eleison (Gospode pomiluj), Gloria (Slava), Credo (Vjeruju), Sanctus (Sveti) sa Benedictus-om (Blagosloven) i Agnus Dei (Jagnje božje).

4. Ko su pripadnici Ars nove u Francuskoj i Italiji?

To su: Filip de Vitri i Gijom de Mašo (Francuska); Frančesko Landini, Jakopo da Bolonja, Đovani da Firenca i Maestro Pjetro (Italija).

5. Kako se zvao prvi poznati autor jedne mise?

To je bio Gijom de Mašo, a njegova misa je u istoriji muzike poznata kao prva autorska misa koju je u celini napisao jedan kompozitor.

6. Šta je izoritmički motet i ko je komponovao ovu specifičnu vrstu moteta?

Izoritmički motet je komponovao francuski kompozitor, pripadnik ars noveFilip de Vitri. Uglavnom su to troglasne kompozicije u kojima se koriste dva različita teksta: jedan u drugom glasu (motetus), drugi u trećem (triplum), dok se tenor kreće u dužim notnim vrednostima kao fundament. Melodija tenora je uzeta iz duhovnih napeva, ali podleže novoj ritmizaciji koju sam kompozitor oblikuje, i potom je kroz kompoziciju dosledno ponavlja. U motetu je ritmički obrazac sproveden tri puta, zatim dat diminuiran i takođe ponovljen tri puta. Pokret gornjih glasova je bio mnogo slobodniji: prvi glas je imao deklamacioni karakter, dok je drugi služio kao kontrapunktska dopuna.

7.Koje promene u muzici Ars nove je zabeležio Filip de Vitri u svojo istoimenoj studiji – traktatu?

U svom traktatu Vitri raspravlja o aktuelnim pitanjima doba: menzuralnoj notaciji, vođenju glasova u višeglasnom stavu, korišćenju alteracija u modusima, naročito vođice u kadencirajućim obrtima, kritikuje kao zastarelo vođenje glasova u paralelnim kvintama i oktavama, a preporučuje sazvučja terce i sekste kao konsonance, dok to svojstvo oduzima kvarti.

8. Koji su najrasprostranjeniji muzički oblici u flamanskoj muzici?

To su: misa, motet i šansona.

9. Šta podrazumeva misa „parodija“?

Ako je kompozitor pisao misu na osnovu neke već postojeće (svoje ili tuđe) kompozicije, takav oblik se zvao misa parodija (naročito negovana u XVI veku). Takva misa dobija naziv po cantus firmusu, koji je preuzet iz gregorijanskog korala ili čak iz svetovnih kompozicija, i koji muzički objedinjuje stavove mise.

10. Koji su najznačajniji kompozitori flamanske škole?

To su: Gijom Difaj, Johanes Okegem, Jakob Obreht i Žosken de Pre.

11. Šta je šansona i kako se ona mogla izvoditi?

Šansona je svetovna višeglasna kompozicija, često pisana za jednog ili dvojicu solista uz instrumentalnu pratnju. Bila je veoma popularna u flamanskoj muzici.

12. Ko je bio jedan od najistaknutijih flamanskih kompozitora – zašto je bio poštovan u skoro celoj Evropi?

Jedan od najistaknutijih flamanskih kompozitora bio je Žosken de Pre, umetnik koji je po snazi poređen sa Vergilijem i Mikelanđelom. Službovao je na dvoru Sforca u Milanu, u papskoj kapeli u Rimu, živeo u Modeni i Ferari, zatim ponovo u Parizu na dvoru Luja XII. Njegov životni put dobro ilustruje internacionalni značaj i kvalitet flamanske muzike. Bio je izuzetno poštovan, savremenici su ga nazivali najboljim stvaraocem tog doba, a Martin Luter je rekao za njega: „muzičari prave sa notama ono što mogu, a Žosken ono što hoće.“

13. Ko je bio vrhunski predstavnik rimske škole u periodu renesanse i kakvoj vrsti muzike je posvetio celokupno stvaralaštvo?

To je bio Đovani Pjerluiđi da Palestrina (rođen u Palestrini, blizu Rima). Radio je kao kapelmajstor u najznačajnijim rimskim crkvama. Celokupno svoje stvaralaštvo je posvetio vokalnoj „a cappella“ muzici.

14. Šta je komponovao Palestrina – navedi najznačajnija dela i broj kompozicija istog oblika?

Komponovao je stotinu misa – verovatno najveći broj u istoriji muzike (najpoznatija je Misa pape Marčela). Pored duhovnih dela – misa i moteta (preko 300), ali i drugih oblika koji se koriste u službi, kao što su: litanije, Magnificat, himne, ofertorij, Stabat Mater – Palestrina je komponovao i više od 100 madrigala i ciklus moteta na stihove biblijske Pesme nad pesmama (29 petoglasnih kompozicija).

15. Kakav problem se javio u duhovnoj muzici u doba protivreformacije?

Protivreformacija je pokret koji je nastojao da neophodnim promenama unutar Crkve povrati njene poljuljane pozicije. U muzici se digao glas protiv polifonije, jer je ona složenošću svoje tehnike počela da ugrožava osnovni interes obreda – razumljivost crkvenih tekstova.

16. Zbog čega je je Palestrinino stvaralaštvo značajno za duhovnu muziku u doba protivreformacije?

Palestrina je svojim duhovnim delima pokazao da je moguće pomiriti dva suprotstavljena elementa u polifoniji – tekst i muziku. On je zadržao vrhunsko majstorstvo u korišćenju imitacione polifone tehnike, ali je sačuvao i punu razumljivost teksta, i štaviše, ostvario jedinstvo značenja reči i delovanja muzike. Kada je Palestrina izveo pred papom svoju misu (Misu pape Marčela), odobrena je dalja upotreba polifonije u crkvenim kompozicijama.

17. Ko je Orlando di Laso?

Orlando di Laso je Flamanac, jedan od mnogih umetnika koji su živeli i stvarali u Italiji, sjedinjujući tradicije flamanske škole XV veka i italijanske renesanse. Godine 1556. Laso je stupio u službu bavarskog kralja, gde je ostao sve do smrti, stičući slavu po celoj Evropi. Minhenski dvor je u to vreme bio veoma bogat, i privlačio je mnoge muzičare, uključujući i Lasa.

18. Kakve kompozicije je pisao Orlando di Laso u svom ogromnom opusu od 2000 dela?

Njegov ogroman opus sadrži mise, motete madrigale (najpoznatiji je „Eho“), vilanele, francuske i nemačke pesme, čak i muziku za pozorišne komade – moreske, sa šaljivim dijalozima iz komedije del arte i muzičke numere za dvorski balet.

19. Koji uticaji iz različitih tradicija su sjedinjeni u delima Orlanda di Lasa?

U Lasoovom delu sjedinjeni su različiti uticaji: flamanska polifona veština, venecijanski dramatski koncertantni stil, neposrednost i jednostavnost italijanske i francuske narodne pesme, kao i nemačkog protestantskog korala.

20. Kakva je razlika u muzičkom izrazu – stilu između Palestrine i Lasa?

Iako Palestrina i Laso pripadaju istoj istorijskoj epohi, oni predstavljaju antipode po mnogim osobinama. Dok Palestrinino delo zaokružuje celu epohu ostvarujući najviši domet u izrazu, Laso je primarno okrenut budućnosti i najavljuje buduće promene. Palestrinina muzika zrači staloženošću, vedrinom i optimizmom verskog mira, dok Laso tretira hor virtuozno, koristeći efekte, smelo koristi disonancu, melodika mu je gipka, a ritmika odaje uticaj igara.

Pitanja iz istorije muzike III godina – Bah i Hendl

1. Navedi imena i godine rođenja i smrti četiri najznačajnijih kompozitora sa kraja baroka.

To su Johan Sebastijan Bah (1685-1750), Georg Fridrih Hendl (1685-1759),

Kristof Vilibald Gluk (1714-1787) i Domeniko Skarlati (1685-1757).

2. Kom tipu pripadaju Hendlove opere po žanru? Navedi nazive najznačajnijih Hendlovih opera.

Njegove opere pripadaju žanru opere serije (ozbiljne opere). Njegove najznačajnije opere: Tezej, Almira, Rinaldo, Julije Cezar, Tamerlan, Orlando i Aleksandar.

3. Navedi tipove operskih stilova koji se ukrštaju u Hendlovom operskom stvaralaštvu.

U njegovom operskom stvaralaštvu se ukrštaju tradicije hamburške, napuljske i venecijanske opere, prvih komičnih opera i francuske opere sa baletskim tačkama.

4. Zbog čega je Hendl morao da zatvori svoje opersko pozorište?

Godine 1720. Hendl postaje direktor novoosnovanog pozorišta pod nazivom Kraljevska akademija muzike u Londonu. Hendlova trupa je u to vreme bila jedna od najboljih u Evropi. Ali njegovu poziciju je ozbiljno uzdrmala trupa „prosjačke opere“ pesnika Džona Geja i muzičara Džona Pepuša, koja predstavlja vid satiričnog pozorišta sa muzičkim tačkama. Takva opera je kritikovala tradiciju opere bogatih, bila je parodija na operu seriju. Ta trupa u Londonu postaje veoma popularna, a Hendlova operska trupa finansijski propada.

5. Opiši tip balad-opere i navedi najznačajnije delo ove vrste.

To je bila svojevrsna demokratska kritika tradicije opere bogatih, reska parodija sižea opere serije, koja je u muzičkom smislu počivala na jednostavnom tematizmu engleskih narodnih pesama (otud i naziv balad-opera). Ona u Londonu postaje veoma popularna, a podržavaju je vodeći pisci onog doba – Poup i Svift. Najznačajnija je Hedlova opera „Rinaldo“.

6. Odakle potiču teme za libreta Hendlovih oratorijuma?

Teme libreta su uzimane uglavnom iz Starog zaveta, mada ima i svetovnih – priča o sudbini naroda, ropstvu, pobedama.

7. Navedi nazive Hendlovih najznačajnijih oratorijuma (5).

To su: Izrael u Egiptu, Mesija, Samson, Juda Makabejac, Herkul, Prigodni oratorijum, Teodora.

8. Kakav je značaj i uloga hora u Hendlovim oratorijumima?

Glavni nosilac muzičko-dramskog sadržaja je hor, što je osnovna razlika između Hendlovih opera i oratorijuma. Masivna zvučnost njegovih horova naročito je efektna u dramskim horskim slikama koje izražavaju herojstvo, patriotizam, zanos, optimističku veru u spasenje.

9. Navedi nazive Hendlovih najpoznatijih isntrumentalnih (orkestarskih) kompozicija, kakvi su to oblici i za koji instrumentalni sastav su pisani?

Komponovao je veliki broj sonata: za violu da gamba i čembalo, za flautu i čembalo, za dve violine ili dve flaute i čembalo, za violinu i kontinuo…Koncertantni opus obuhvata: končerta grosa op.3 za flaute, oboe, fagote i gudače (poznati kao oboa koncerti), zatim Dvanaest končerta grosa op.6 za gudače, razne druge koncerte, 10 koncerata za orgulje i orekestar. Vrhunac u ovoj oblasti su Končerta grosa op.6. Naročito mesto zauzimaju orkestarske svite Muzika na vodi i Muzika za vatromet (šestostavačna svita).

10. Koje Bahovo delo za klavikord je imalo najveći uticaj na naslednike i zašto?

To je bila zbirka preludijuma i fuga u svim tonalitetima – Dobro temperovani klavir. Bah je tim delom zahvaljujući prvenstveno njegovoj velikoj umetničkoj vrednosti dao izuzetno značajnu podršku ideji ravnomernog temperiranja, jer ravnomerna temperacija omogućava pravilno iskorišćavanje svih tonaliteta (i dura i mola), kao i primenu svih modulaciionih planova, uključujući enharmoniju.

11. Navedi osnovne osobine Bahove vokalno-instrumentalne muzike.

U vokalno-instrumentalnim delima, Bah od čovečjeg glasa zahteva isto što i od instrumenta, a od instrumenta isto što od glasa. Njegova umetnost je duboko etična, njene ideja su humanizam, moral rada, strpljenja, duhovne čistote. On slika scene iz običnog života sa mnogo humora i žanrovske vedrine, ali neposrednost postiže i u delima lirsko-filozofskog sadržaja. Upravo ta lirsko-filozofska sadržajna sfera dominira u njegovom stvaralaštvu.

12. Koja su Bahova najznačajnija vokalno-instrumentalna dela iz oblasti duhovne muzike?

To su: 190 duhovnih kantata (Iz dubine pozivam te, Mnogo sam patio, Večnost-kakva strašna reč, Reformacijska kantata…), Magnificat, Pasije po Jovanu i Mateju, Božićni oratorijum, 4 male mise, Velika misa u h-mollu…

13. Opiši strukturu Bahove „Pasije po Mateji“.

Struktura „Pasije po Mateji“ je složenija od „Pasije po Jovanu“. I u njoj je mnogo šire razvijeno lirsko načelo: postoji čak 25 arija. Najimpresivnije numere su početni i završni hor, a po dramskoj snazi izdvaja se epizoda u kojoj Pilat od naroda traži da donese odluku koji od dvojice zatvorenika treba da bude pušten. Reč – razapni – se ponavlja mnogo puta u složenom polifonom slogu. Kulminacija – smrt Hristova – data je sa dirljivom jednostavnošću, i u pianu, i zbog te jednostavnosti ima izuzetno dejstvo posle dramskih odseka.

14. Koja Bahova vokalno-instrumentalna dela imaju svetovni karakter?

To su: Kantata o kafi i Seljačka kantata.

15. Koja Bahova dela su nastala na osnovu samo jedne teme i koje kompozicije obuhvataju?

To su: „Muzička žrtva“ koja sadrži troglasnu fugu, šestoglasnu fugu-ričerkar, kanonsku fugu, niz kanona i četvorostavačnu trio-sonatu (za flautu, violinu i kontinuo), i „Umetnost fuge“ (ciklus od 15 fuga i 4 kanona).

16. Kakvi su Branderburški koncerti?

Bah je napisao 6 Branderbuških koncerata. Ti koncerti daju vrlo interesantne primere prožimanja tipova solističkog koncerta i končerta grosa. I i II su bliski tipu končerta grosa sas izdvojenim končertinom. V koncert je takođe blizak ovom tipu koncerta ali se prožima i sa solističkom naročito zbog izdvojene deonice čembala. U IV je izdvojena deonica violine pa se on smatra violinskim, a III i VI su pisani samo za orkestar. Tretman oblika ciklusa takođe pokazuje raznovrsnost (npr. u I su posle uobičajena 3 stava dodati menuet i poloneza).

17. Koja Bahova dela sadrže elemente rokokoa?

To su orkestarska svita u h-mollu – III stav (Badineri), sa solo flautom.

18. Opiši razliku između Francuskih i Engleskih svita.

U „Francuskim svitama“ nalaze se po uzoru na francuske klavseniste, nove igre u narodni ritmovi. „Engleske svite“ su napisane za jednog engleskog bogataša. One sadrže varijacije pojedinih igara sa rokoko ukrasima (dubl), duže su, i tehnički teže, te predstavljaju logično nastavak prethodno komponovanih „Francuskih svita“. Od neigračkih stavova, sreće se preludijum, ali samo u „Engleskim svitama“.

19. Kada se ponovo javilo interesovanje za Bahovu muziku, i ko je zaslužan za to?

Interesovanje za Baha se ponovo javlja u 19. veku, posle Mendelsonovog izvođenja „Pasije po Mateju“ 1829. (tačno 100 godina od njenog prvog izvođenja). Organizovan rad na istraživanju i izdavanju Bahovih dela započeće Bahovo društvo koje se 1850. osniva u Lajpcigu.

20. Po čemu je značajan Domeniko Skarlati? Opiši najznačajniji oblik njegovih čembalskih kompozicija.

On je najvažniji doprinos dao svojim jednostavačnim sonatama za čembalo, kojih je napisao oko 550, i njima je presudno uticao na nastanak klasičnog sonatnog oblika. Skarlatijev sonatni oblik je jednostavačna kompozicija koja sadrži dve teme koje tonalno kontrastiraju, postoje elementi razvoja, rada sa materijalom, kao i reprize – ponavljanja materijala druge teme u osnovnom tonalitetu, tako da se oblik tonalno zaokružuje. Tonalni plan baroknog dvodela i Skarlatijevog sonatnog oblika je blizak, samo ovaj drugi pokazuje veći stepen razuđenosti. Nov element je uvođenje drugog tematskog materijala (na D, odnosno u paralalnom tonalitetu) i njegovo repriziranje u osnovnom tonalitetu.

Pitanja iz istorije muzike – III godina

1. Kada je nastao oblik kantate? Kakav sadržaj može imati, i za kakav izvođački sastav je pisana?

Kantata je vokalno-instrumentalno delo koje je nastalo u 17.veku, a njen razvoj se može pratiti sve do danas. Bile su popularne u doba baroka. U njima nema radnje. Kantata može imati svetovnu ili duhovnu sadržinu, a pisana je za hor ili soliste uz instrumentalnu pratnju (kontinuo, kamerni sastav ili orkestar).

2. Opiši oblik kantate.

Kantata obično ima skromne dimenzije: obično je čini između 3 i 7 numera, ali ima i vrlo opsežnih dela (čak 20-ak numera) koje se po obimu približavaju oratorijumu. Ona ima pretežno lirski karakter, zasnovana je na poetskom, a ne na dramskom tekstu, solista u njoj ne tumači neki dramski lik, već nastupa kao kontrast horu i orkestru. Negovana je i solo kantata, pisana za glas uz instrumentalnu pratnju. Vodeći italijanski majstori veka je komponuju u formi rečitativo-arija-rečitativo-arija, i uglavnom je pisana za solo glas uz pratnju basa kontinua.

3. Šta je oratorijum?

Oratorijum je obimno vokalno-instrumentalno delo u kojem dominira epsko-dramski karakter, a pisano je za soliste, hor i orkestar. Njegova forma je slična ranoj operi; sastoji se iz niza numera: rečitativa, arija, ansambala, horova, orkestarskih delova.

4. Ko pripoveda radnju u oratorijumu?

Radnju pripoveda historikus (testo).

5. Navedi dva osnovna tipa oratorijuma.

To su latinski oratorijum (oratorio latino) i narodni oratorijum (oratorio volgare, za koji je tekst pisan na narodnom – italijanskom jeziku).

6. Opiši narodni oratorijum.

Narodni oratorijum se razvio iz lauda – crkvenih prikazanja biblijskih događaja, u kojima je muzičke numere povezivao nastup testa, pripovedača, a u samom jeziku evidentni su uticaji svetovne muzike, naročito dramskog madrigala. Pod uticajem opere pojavljuje se i rečitativ, a nedugo potom i arija. Uloga hora nije bila posebno izražena. Od početka se razvijao na narodnom jeziku.

7. Opiši latinski oratorijum.

Latinski oratorijum ima sličnu strukturu, ali su njegovo poreklo i razvoj povezani sa Crkvom. Pisan je na latinskom jeziku, sa značajnom ulogom hora, uglavnom homofono tretiranog, a uloga historikusa biva poveravana solisti, duetima, čak i horu. Sadržaj je uglavnom duhovni, ali će se u istorijatu oblika pojaviti i svetovni.

8. Navedi najznačajnije kompozitore oratorijuma u 17. veku.

To su bili: Đakomo Karisimi, Hajnrih Šic i Alesandro Skarlati.

9. Šta je pasija?

Pasija je liturgijsko-muzički prikaz biblijske legende o Hristovom stradanju. Tekstualna osnova pasije su jevenđelja. Izvođene su u Velikoj nedelji, i u početku čitane svečanim tonom. Od 10. veka ih je izvodilo nekoliko protagonista (jevanđelista, Isus i možda hor), ali je to još uvek bilo jednoglasno pevanje. Sa razvojem višeglasja nastaje oblik motetske pasije.

10. Navedi imena kompozitora koji su komponovali pasije.

To su bili: Leonard Lehner, Hajnrih Šic a vrhunac oblika označio je Johan Sebastijan Bah.

11. Šta je barokna svita?

Svita je ciklična kompozicija koja ima tri stava ili više stavova. Jedinstvo ciklusa se postiže motivskom i tonalnom povezanošću stavova, a oblik se gradi na principu kontrasta: smenjuju se brzi i lagani stavovi, parni i trodelni metar, polifono i homofono obrađene igre. Stavovi su kratki i potiču od stilizovanih igara.

12. Navedi plan stavova u obliku francuske svite.

Francuska svita ima plan: alemanda – kuranta – sarabanda – žiga.

13. Navedi poreklo igara osnovnih stavova svite.

Alemanda potiče iz Nemačke, igra parnog 4/4 taktu, zatim kuranta je francuska igra u taktu 3/4, sarabanda je španskog porekla u trodelnom taktu, i žiga je engleskog porekla, brzog tempa i trodelnog takta (6/8, 9/8, 12/8).

14. Opiši oblik barokne crvene sonate.

Barokna crkvena sonata (sonata da chiesa) je nazvana po mestu gde je izvođena. Ona po pravilu ima 4 stava, ređe pet, jer dominira njena u suštini dvodelna struktura: stavovi redovno idu u parovima – lagani-brzi, lagani-brzi. I stav je najčešće u tempu grave, ozbiljnog, svečanog karaktera. II stav (Allegro) najčešće je fugirano rađen. III stav (Andante ili Adagio) po karakteru je sličan sarabandi ili sičilijani, pisan u novom tonalitetu. Finalni stav je srodan žigi. Najznačajniji kompozitor bio je Đovani Gabijeli, koji ih komoponije za orkestar ili neki manji ansambl.

15. Šta je končerto groso?

Tipičan barokni oblik koncerta je concerto grosso, pisan za malu grupu solističkih instrumenata (končertino) i orkestar (koji se nazivao kao i celo delo končerto groso). Oblik se zasnivao na dijalogu, svojevrsnom nadmetanju končertina i orkestra (tutti). Končertino čine 2 violine i čelo, a orkestar obuhvata I i II violine, viole i instrumente koje izvode kontinuo. U izgrađivanju oblika najznačajniju ulogu odigrali su Koreli, Toreli i Vivaldi.

16. Navedi imena kompozitora italijanske violinske škole.

To su bili: Arkanđelo Koreli, Tomazo Vitali, Tomazo Albinoni, Đuzepe Toreli, Đuzepe Tartini,

Antonio Vivaldi, Frančesko Đeminijani i Pjetro Lokateli.

17. Opiši obeležja italijanskog violinskog stila.

Violina je sastavni deo ansambla, ali se sve češće komponuju i solistička dela uz pratnju basa kontinua, trio sonate (za 2 violine i bas). U izrazu se više ističe pevnost violine kao tipično obeležje novog stila, pa se tako razvija specifičan violinski monodijski stil. Tehnika izrazito napreduje: koriste se dvohvati, trileri i tremola, opseg se proširuje na 3 pune oktave, uključujući i šestu poziciju.

18. Šta obuhvata opus Arkanđela Korelija?

Obuhvata 48 trio sonata (op.1-4 ), 12 sonata za violinu i kontinuo op.5, i 12 koncerata op.6. Prvi i treći zbornik dela sadrže crkvene sonate (sa orguljama), a drugi i četvrti kamerne sonate (sa čembalom).

19. Navedi programske nazive Vivaldijevih koncerata u opusu 8 i 10.

To su: 12 koncerata op.8 pod opštim nazivom „Rivalstvo harmonije i invencije“, koji pored čuvenih Godišnjih doba sadrži i Buru na moru, Nasladu i Sumnju; zatim op.10 gde se nalaze Noć, Protej ili svet naopačke, Nemir i mnogo drugi.

20. Navedi imena najpoznatijih kompozitora orguljske muzike pre Baha.

Među prvim istaknutim orguljašima-kompozitorima bio je niderlandski majstor Jan Piters Svelink. Zatim Đerolamo Freskobaldi – u Italiji, Ditrih Bukstehude i Georg Fridrih Teleman – u Nemačkoj.

POSEBNI SLUČAJEVI U PRIMENI DISONANCE

Sada ćemo se upoznati sa slobodnim načinima razrešenja disonance koja su bila dozvoljena čak i vrlo karakteristična za stil 16. veka:

  1. Nota kambijata ili fuksova skretnica. To je nenaglasena disonantna četvrtina uvedena postupnim silaznim pokretom iz koje se skače za tercu naniže u konsonancu i potom vraća u preskočeni ton, pa se ovo na neki način može shvatiti kao naknadno razrešenje disonance. U gornjem glasu to bi bio pokret 8756, a u donjem 3465.
  2. Drugi slučaj slobodnog razrešenja disonance redđi je od kambijate i naziva se napuštena skretnica. I ovo je takođe naknadno razrešenje nenaglašene disonantne četvrtine (2). Za razliku od kambijate iz koje se skače istim smerom kojim se u nju ušlo. Kod napuštene skretnice je skok u suprotnom smeru od smera uvođenja, takođe u konsonancu, a zatim se javlja razrešavajući ton, naknadno. Napuštena skretnica se javlja samo u gornjem glasu i pokret glasi: 6756.
  3. Treći slučaj naknadnog razrešenja sinkopirane zadržice tj. disonance je naknadno razrešenje sinkopirane disonance. Zadržični ton će tada imati trajanje četvrtine iz koje će melodija skočiti naniže u nenaglašenu drugu konsonantnu četvrtinu, da bi za njom naknadno usledio razrešavajući ton. U Palestrininom stilu skok iz sinkopirane disonance mogao je najčešće biti tercni, ali nešto ređe i kvintni. Ovakvo naknadno razrešenje sinkopirane disonance dolazi u obzir samo kod zadržica 7 u 6 – u gornjem glasu i 2 u 3 u – donjem glasu. Kod zadržica 2 u 3 u donjem glasu moguć je jedino skok kvinte iz sinkopirane disonance.
  4. Portament je nenaglašena druga ili četvrta četvrtina uvedena postupnim silaznim pokretom koja anticipira sledeću naglašenu notu, tj ponavlja isti ton. Portament mora biti konsonanta i u suštini ne predstavlja nikakvo slobodno razrešenje disonance koje obrađujemo u ovoj lekciji.

IV GODINA, ISTORIJA MUZIKE, TEST – PITANJA I ODGOVORI

PITANJA:

1. Šta je programska muzika i koji su glavni predstavnici programskog simfonizma?
2. Kojim delom je Hektor Berlioz predstavio tipični vid programske simfonijske muzike? Kakvu vrstu programa je kompozitor napisao za to delo?
3. Navedi nazive stavova i osnovne karakteristike „Fantastične simfonije“.
4. Kakve novine je Berlioz uneo u orkestarski zvuk „Fantastične simfonije“?
5. Ko je stvorio muzicki oblik simfonijske poeme i kakve su to kompozicije?
6. Koliko simfonijskih poema je komponovao Franc List? Navedi 5 naziva njegovih simfonijskih poema.
7. U čemu je List nalazio inspiraciju za svoje poeme?
8. Navedi nazive Listovih programskih simfonija – i koliko imaju stavova.
9. Šta su romantičarski, a šta klasični elementi u Bramsovim simfonijama?
10. Koliko simfonija je napisao Brams i u kom stvaralačkom periodu?
11. Po čemu su karakteristični Bramsovi koncerti?
12. Navedi najpoznatije Bramsovo vokalno-instrumentalno delo.
13. Koje su 2 osnovne oblasti u kojima je stvarao Anton Brukner?
14. Koliko simfonija je napisao Brukner i šta je tipično za njegov sonatni oblik?
15. Kada je Vagner započeo reformu opere – pod kojim nazivom je objavio knjigu u kojoj je izneo svoje stavove i koje godine?
16. Kakav odnos između muzike i drame (teksta) je Vagner želeo da uspostavi?
17. Navedi 3 najznačajnije promene koje čine Vagnerovu reformu opere i kako se naziva taj novi muzičko-scenski oblik?
18. Šta je lajtmotiv? (lajtharmonija i lajttembr)
19. Navedi nazive Vagnerovih opera u kojima je izgrađivao svoj put do muzičke drame.
20. Navedi naziv Vagnerove tetralogije i pojedinačne naslove „opera“ koje cine ovu muzičku dramu.
21. Kakvi su sadržaji – teme za libreta Vagnerovih opera-drama?
22. Šta je Vagner doprineo u instrumentaciji?

ODGOVORI:

1. Programska muzika podrazumeva sadržaj van muzičkih okvira – poezije, pozorišnog dela, pejzaža… Glavni predstavnici su Hektor Berlioz, Franc List.
2. Fantastična simfonija. Priča iz 5 činova, činovi odgovaraju stavovima simfonije (ljubavna tragedija)
3. 1.Sanjarenja-Strasti
2.Na balu
3.Scena u polju
4.Put na gubilište
5.Vestičije Poselo. Odlika ove simfonije je autobiografski dramski siže, u kome je prikazana ljubav,maštanje,nemir,samoća,košmar, vizija smrti i kazne.
4. Harfe, Es-klarinete,engleski rog,zvona.
5. Franc List; jednostavačne orkestarske kompozicije pisane u slobodnom obliku poeme sa programskim komentarima.
6. 13 simfonijskih poema. Prelidi, Taso, bitka sa Hunima, Mazepa, Orfej, Hungarija.
7. U raznim delima književnosti i likovnih umetnosti, ali izmenjenim u dualisticki koncept.
8. Faust – 3 stava, Dante – 2 stava.
9. Klasični elementi su nemešanje boja u orkestraciji, klasični obrazci u spoljašnjim stavovima. Romantičarski elementi su modalnost harmonije, ritmičke kombinacije neobičnih metričkih akcenata.
10. 4 simfonije – 1876-1885.
11. Imaju veliku širinu formalne koncepcije, usku povezanost soliste i orkestra u izlaganju i razradi tematskog materijala, nedostatak izrazito virtuoznih deonica,ali tehnički veoma zahtevnih.
12. Nemački rekvijem.
13. Duhovna muzika i simfonije.
14. 9 simfonija 1865-1896.
15. Opera i drama 1851.
16. Jedinstvo, tekst i muzika moraju izvirati jedno iz drugog. Tekst treba da bude razumljiv, melodijska linija treba da prati melodiju i akcenat govora.
17. 1) Podela činova na numere zamenjena je scenama.
2) Uvođenje lajtmotiva
3) Povećanje značaja orkestra u tumačenju dramskih zbivanja
muzička drama.
18. Karakteristična, kratka muzička misao koja predstavlja nem lik, predmet ili osećanje.
lajttembr predstavlja karakterističnu boju mešanjem zvukova par instrumenata.
lajtharmonija predstavlja određeni tonalitet u ulozi predstavljanja nekog lika ili pojave.
19. Holanđanin lutalica, Tanhojzer, Loengrin.
20. Prsten Nibelunga – Rajnsko zlato, Valkira, Zigfrid, Sumrak Bogova.
21. Holandjanin: ukleti mornar koji je zbog korišćenja đavolovih usluga osuđen da večno luta morima. Svakih 7 godina ima šansu da se spase ako nađe ženu koja će ga voleti i biti mu verna do smrti, pa bi tada i on mogao da umre i nađe spokoj.
Tanhojzer: viteza-pevača želi da zadrži boginja Venera u nebeskom svetu, i Elizabeta u zemaljskom. Odlaskom na takmičenje minezengera i pevanjem himne Veneri, biva proklet i odbačen. Elizabeta traži oproštenje od pape, ali dobija suvu palicu uz poruku da će dobiti oproštenje kad palica procveta. Elizabeta umire u tuzi, palica cveta, Tanhojzer umire.
Loengrin: vitez Loengrin, čuvar grala, dolazi labudom na dvor da pomogne Elzi koja je nepravedno optužena za ubistvo brata zbog prestola. Bori se protiv Telramunda i pobeđuje ga,dokazujuci Elzinu nevinost. Loengrin ne sme otkriti svoje poreklo,jer bi se u tom slučaju morao vratiti u carstvo grala. Elza ga prihvata kao zaštitnika i kasnije supruga, uz obećanje da ga nikad neće pitati o poreklu. Zla čarobnica Ortruda koja je pretvorila Elzinog brata u labuda i nagovorila Telramunda na dvoboj, uspeva da nagovori Elzu da pita Loengrina za poreklo. Loengrin se vraća u carstvo grala, Elza umire od tuge, a labud se pretvara u njenog brata i vraća na presto.

Miloje Milojević
1884-1946

milojevic

Bio je kompozitor, muzikolog, dirigent, pijanista, pedagog i organizator. Prva znanja je stekao sa Isidorom Bajićem u Novom Sadu, a školovanje nastavlja kao Mokranjčev đak u Beogradu.
Kompoziciju, dirigovanje, klavir i muzikologiju studirao je u Minhenu, a doktorat iz muzikologije stiče u Pragu. Pisao je članke u „Srpskom književnom glasniku“, objavio je brojne muzikološke studije i članke, kao i etnomuzikološke radove. Većina njegovih tekstova sabrana je u 3 knjige „Muzičkih studija i clanaka“ (I, II, III), a osim ovih knjiga objavio je i monografiju „Smetana, Život i rad,1924. i „Smetanin harmonski stil“, 1926.
Bio je istaknuti pedagog, predavao je i sam u Srpskoj muzickoj skoli. Napisao je udžbenik „Osnove muzičke umetnosti“. Nastupao je kao pijanista i dirigent i rukovodilac akademskog orkestra.
STVARALAŠTVO
3 stvaralačke faze u njegovom razvoju poklapaju se sa opštim tendencijama razvoja srpske muzike tog doba.
I
U 1. etapi, u godinama sazrevanja do 1924. (prva 33 opusa) Milojević ovladava pozno romantičarskim umetničkim jezikom, negujući njegove tipične odlike u instrumentalnoj, simfonijskoj i vokalno-instrumentalnoj muzici.
II
U 2. periodu rada od 1924-1939 njegov stvaralački izraz snažno obeležavaju elementi impresionizma i ekspresionizma
III
Posle 1939 godine zreli period Milojevićevog stvaralaštva odlikuje sinteza dotadašnjih iskustava i pojava jedne posebne stvaralački originalne interpretacije ideje nacionalnog, koja je bliska folklornom ekspresionizmu.
Milojević je naznačajniji kompozitor solo pesme u periodu između dva svetska rata. Pesme i zbirke „Pred veličanstvom prirode“ ilustruju interesovanja Milojevića, predstavljajući ga kao autora snažne ekspresivnosti vokalne deonice i znalačkog tretmana instrumenata. Tokom kompozitorovog boravka u Francuskoj za vreme I sv. rata Milojevićeve solo pesme pokazuju put evolucije njegovog jezika od pozno romantičarskih osnova ka usvajanju elemenata impresionističkog muzičkog jezika. Nazivi pesama iz ove zbirke: „Jesenja elegija“, „Japan“, „Nimfa“, „Fetar“, Ćutanje“, „Zvona“, „Molitva majke Jugovića zvezdi Danici“…
Posle 1924. godine (druga faza) komponovao je „Plave legende“, a tri pesme na nemačke stihove op.67 završene su tek 1942. godine.
Milojevićev klavirski opus je obiman i raznovrstan. Klaviru je posvetio veliki broj dela od ranih minijatura op.2, preko niza ciklusa i zbirki klavirskih komada komponovanih u širokoj stilskoj lepezi od poznoromanticarskih i impresionistickih minijatura do ekspresionističkih komada. Medju delima iz prve faze su već pomenute minijature op.2, 4 komada za klavir dve zbirke obrada narodnih melodija „U mojoj zemlji“.
U drugoj razvojnoj etapi nastaju veoma interesantna klavirska dela: Zbirka minijatura pod nazivom „Kameje“ i Ciklus minijatura „Ritmičke grimase“ sa elementima ekspresionističkog jezika.
U poslednjoj stvaralačkoj fazi Milojević je svoj pijanistički izraz našao u folklornom ekspresionizmu,koji predstavljaju poznati ciklusi: „Melodije i ritmovi sa Balkana“, „Kosovska svita“, „Povardarska svita“-rađeni uglavnom prema vlastitim folklornim zapisima.
Elementi ekspresionističkog jezika ne mogu se vezivati samo za „Ritmičke grimase“ i „Kameje“-oni postoje i u delima: „Intima za gudački orkestar“, „Pir iluzija“, „Sonata h-moll za violinu i klavir, op 36“.
Ekspresionizam se u poznim Milojevićevim radovima ne pojavljuje u „čistom“ obliku, već u kombinaciji sa romantičarskim i impresionističkim elementima.
Osim instrumentalne muzike, Milojević se posvećuje i simfonijskom stvaralaštvu. Tu je njegova simfonijska poema „Smrt majke Jugovića“ i druge kompozicije za simfonijski orkestar: „Seoske scene“, „Srpska igra“, „Srpska rapsodija“, „ Postanje ljudi“ i dr.
Milojević je komponovao i kamernu muziku-gudačke kvartete, sonate, kao i muziku za brojne kamerne ansamble nestandarnog sastava.
Milojevićev balet „Sobareva metla“ nastao je u saradnji sa umetnicima iz kruga beogradskih nadrealista. Simfonijska muzika kao i muzika za balet „Sobareva metla“ pripadaju ranom stvaralačkom razdoblju Miloja Milojevića.