Arhiva za kategoriju ‘Kontrapunkt 3. godina’

POSEBNI SLUČAJEVI U PRIMENI DISONANCE

Sada ćemo se upoznati sa slobodnim načinima razrešenja disonance koja su bila dozvoljena čak i vrlo karakteristična za stil 16. veka:

  1. Nota kambijata ili fuksova skretnica. To je nenaglasena disonantna četvrtina uvedena postupnim silaznim pokretom iz koje se skače za tercu naniže u konsonancu i potom vraća u preskočeni ton, pa se ovo na neki način može shvatiti kao naknadno razrešenje disonance. U gornjem glasu to bi bio pokret 8756, a u donjem 3465.
  2. Drugi slučaj slobodnog razrešenja disonance redđi je od kambijate i naziva se napuštena skretnica. I ovo je takođe naknadno razrešenje nenaglašene disonantne četvrtine (2). Za razliku od kambijate iz koje se skače istim smerom kojim se u nju ušlo. Kod napuštene skretnice je skok u suprotnom smeru od smera uvođenja, takođe u konsonancu, a zatim se javlja razrešavajući ton, naknadno. Napuštena skretnica se javlja samo u gornjem glasu i pokret glasi: 6756.
  3. Treći slučaj naknadnog razrešenja sinkopirane zadržice tj. disonance je naknadno razrešenje sinkopirane disonance. Zadržični ton će tada imati trajanje četvrtine iz koje će melodija skočiti naniže u nenaglašenu drugu konsonantnu četvrtinu, da bi za njom naknadno usledio razrešavajući ton. U Palestrininom stilu skok iz sinkopirane disonance mogao je najčešće biti tercni, ali nešto ređe i kvintni. Ovakvo naknadno razrešenje sinkopirane disonance dolazi u obzir samo kod zadržica 7 u 6 – u gornjem glasu i 2 u 3 u – donjem glasu. Kod zadržica 2 u 3 u donjem glasu moguć je jedino skok kvinte iz sinkopirane disonance.
  4. Portament je nenaglašena druga ili četvrta četvrtina uvedena postupnim silaznim pokretom koja anticipira sledeću naglašenu notu, tj ponavlja isti ton. Portament mora biti konsonanta i u suštini ne predstavlja nikakvo slobodno razrešenje disonance koje obrađujemo u ovoj lekciji.
Advertisements

Osmina note

Posted: 27. avgusta 2009. in Kontrapunkt 3. godina

OSMINA NOTE

Najkraća notna vrednost u kontrapunktu je osmina note. One se najređe upotrebljavaju i tretiraju se praktično kao melodjski ukras. Pravila za osminu note su sledeća:

1.uvek se javljaju po dve u grupi

2. isključivo nastupaju na mestu nenaglašene četvrtine (druge ili četvrte)

3. osmine se kreću isključivo postupno ili kao prolaznice uzlazne i silazne ili kao donje silazne skretnice

Upotreba osmina na kraju zadatka u kadenci i to prilikom razrešenja sinkopirane disonance, stilski je veoma karakteristično. Sinkopirane zadržice se ukrašenom skretničnom figurom u osminama razrešavaju u donju vođicu. Pokret bi u gornjem glasu bio 76568, a u donjem glasu 23431.

Zabranjene kvinte i oktave

Posted: 27. avgusta 2009. in Kontrapunkt 3. godina

ZABRANJENE KVINTE I OKTAVE

Kao i u harmoniji pored zabranjenih paralelnih prima, kvinti, oktava, zabranjeni su i ti antiparalelni pokreti. Antiparalelnim kvintama se naziva suprotno kretanje iz kvinte u duodecimu i obrnuto, a antiparalelnim oktavama suprotno kretanje iz oktave u primu i obrnuto, ili iz oktave u dve oktave i obrnuto.

Zabranjene su takodje i akcentne kvinte i oktave tj. pojava dve kvinte ili dve oktave na dva uzastopna jaka taktova dela, tj dve teze. Jedino se kod primena sinkope mogu dozvoliti akcentne kvinte, jer one praktično ne nastupaju zajedno već razlomljeno.

Naknadne kvinte i oktave su dve kvinte ili dve oktave na dve uzastopne arze ili na dve uzastopne nenaglašene polovine i one su upadljive i za izbegavanje naročito ako su silazne, međutim uzlazne naknadne kvinte su jedine koje se mogu tolerisati. Naknadne oktave su zabranjene.

Skrivene kvinte i oktave podrazumevaju istosmerni ulazak u kvintu ili oktavu iz nekog drugog intervala. U harmoniji su se skriveni intervali u većini slučajeva tolerisali. U kontrapunktu skriveni intervali uopšte nisu dozvoljeni, pa se iz toga može zaključiti da se u svaku oktavu, primu ili kvintu mora ući suprotnim pokretom dva glasa.

Sinkopirane disonance

Posted: 27. avgusta 2009. in Kontrapunkt 3. godina

SINKOPIRANE DISONANCE

Prva nota iz sinkope nalazi se na mestu nenaglašene polovine – druge ili četvrte, a druga nota u sinkopi nalazi se na tezi, bez obzira da li je cela, polovina ili četvrtina i gubi svoj naglasak u korist prve note. Prva nota u sinkopi mora obavezno biti konsonanca, dok druga može biti, kako konsonanca, tako i disonanca, prema dužoj noti u drugom glasu. Ukoliko je druga nota sinkope konsonanca, ona se dalje može kretati sasvim slobodno, postupno ili skokom, naniže, ili naviše. Međutim ako je druga nota u sinkopi disonanca, ona se mora obavezno razrešiti postupnim pokretom naniže u konsonancu. Takva druga sinkopirana disonantna nota se zove pripremljena zadržica i to je jedini vid i oblik disonance, koji se u ovom kontrapunktu može pojaviti na naglašenom taktovom delu. U gornjem glasu upotrebljavaju se sledeće zadržice: 4 u 3 i 7 u 6. U donjem glasu moguće su zadržice i 2 u 3 ili 9 u 10. Kao što vidimo sve disonantne zadržice se razrešavaju u ne savršene konsonance (terce, sekste i decime), koje svojom blagozvučnošćcu cine srećno razrešenje prethodne napete disonance. Razrešenje sinkopirane disonance u savršenu konsonancu ne smatra se ispravnim jer zvuči šuplje i prazno. Stoga se u dvoglasnom stavu ne primenjuju sledeće zadržice: U gornjem glasu 9 u 8 ili 2 u 1, a u donjem glasu 4 u 5 i 7 u 8. U harmoniji poznajemo i uzlazne zadržice, međutim u muzici 16-og veka nisu bile korišćene, pa ih ni mi nesmemo koristiti.

Za stil 16. vela sinkopirana disonanca je često bila korišćena tokom muzike, ali je naročito bilo važno upotrebiti je  u kadenci i to kao zadržicu pred donjom vođicom, sto praktično znači upotrebu zadržice 7 u 6 ukoliko se dvoglas završava oktavom ili 2 u 3 ukoliko se dvoglas završava primom.

Sazvučja na arzama

Posted: 23. avgusta 2009. in Kontrapunkt 3. godina

SAZVUČJA NA ARZAMA

Ukoliko u zadatku nema četvrtina nenaglašena druga ili četvrta polovina može biti disonanca, međutim ovo je u praksi nerealan slučaj, pošto u svakom zadatku ima četvrtina, pa onda slobodno možemo zakljuciti da su sve polovine u stvari naglašene i da jedino mogu biti konsonance. Disonance mogu biti samo nenaglasene četvrtine (druga i četvrta četvrtina), a te se disonantne četvrtine mogu pojavljivati ili kao prolaznice ili kao skretnice. Prolaznice su dozvoljene i uzlazne i silazne i u uzlaznom i u silaznom smeru, dok su skretnice dozvoljene samo kao donje, tj. silazne skretnice. Zazvučja na arzama (na mestu druge ili četvrte četvrtine takođe mogu biti i konsonance i tada se u njih moze ući ili izaći skokom. Jedino se disonantne nenaglašene četvrtine moraju uvesti i izvesti postupno.

Ponekad u praksi na trećoj, relativno naglašenoj četvrtini, kada je reč o postupnom silaznom pokretu načinjenom od polovine i dve četvrtine ili pak od 4 četvrtine, ta treća relativno naglašena četvrtina ukoliko je okružena sve samim konsonancama može biti i disonananca, zvana „teška prolaznica“.

Ukoliko se u toku zadatka pojavi prima između dva glasa bez obzira da li je na tezi ili arzi iz nje se mora izaći postupnim i suprotnim pokretom dva glasa (iz prime u tercu).

Imitacija

Posted: 17. avgusta 2009. in Kontrapunkt 3. godina

IMITACIJA

*IMITACIJA JE KONTRAPUNKTSKI POSTUPAK PRI KOJEM SE MELODIJSKA
LINIJA, TEMA, PROPOSTA IZLOŽENA U JEDNOM GLASU, PONAVLJA U
DRUGOM GLASU (RISPOSTA).
Glas koji je prethodno doneo melodiju nastavlja sa kontrapunktskom linijom.
Imitacija je tehnika koja obezbeđuje sadržajno jedinstvo polifonog stava i
ravnopravnost glasova.
Postoje razne vrste imitacije. Po doslednosti imitacije razlikujemo strogu i
slobodnu imitaciju. Stroga predstavlja doslovno prenošenje teme u drugi glas.
Slobodna imitacija sadrzi manje melodijske i ritmičke izmene u odnosu na
temu.
Po trenutku nastupa risposte razlikujemo prirodnu i veštačku imitaciju.
*KOD PRIRODNE IMITACIJE RISPOSTA NASTUPA POSLE IZLAGANJA CELE
PROPOSTE.
*KOD VEŠTAČKE IMITACIJE RISPOSTA POCINJE PRE NEGO STO JE PROPOSTA
ZAVRŠENA.

Postoje imitacije na različitim intervalima (prima, sekunda, terca itd.).

U praksi su najčešće imitacije na 8, 5 i 4.

Zavisno od toga da li prvo nastupa niži ili viši
glas kažemo da je imitacija u gornjoj oktavi ili donjoj kvarti.

Kontrapunktska melodija

Posted: 17. avgusta 2009. in Kontrapunkt 3. godina

Kontrapunktska Melodija

 

Melodija 16og veka čija ćemo pravila mi izučavati zapravo je palestrinina melodija  koja će u prvo vreme biti u celim notama i igrati ulogu kantus firmusa. Pravila koja ćemo mi izucavati u sustini su i pravila melodije uzetih iz gregorijanskog korala.

Jedinica brojenja biće polovina note a takt najčešci u upotrebi bice veliki alabreve takt 4/2 ili c prectrano crtom. U upotrebi je bio i 3/2 takt nešto malo ređe.

Melodije su bile pisane za određeni glas i morale su se pridržavati obima tog glasa poznatog još iz predmeta harmonija gde je obim soprana od c1 do a2, obima alta od f malo do d2, tenora od c malo do a1 i basa od f veliko d1.

Vokalna melodija palestrininog stila odlikuje se sledećim:

  1. melodija mora biti mirna, široka, “kao iz jednog komada izlivena”. Ona ne sme biti simetrična niti periodična ne sme biti građena 4 + 4 ili 2 + 2 + nešto J dakle zabranjeno je sve ono sto podseca na simetriju ili pak muzičku recenicu tj. period. Vrlo lako se ne simetričnost i na periodičnost postiže pisanjem melodija u neparnom broju taktova pa se često melodije 16.  veka pisane u 5, 7 9 13 taktova. Medjutim to nije obavezno – sreću se melodije i u 6 ili 8 taktova tj. parnom broju.
  2. konture melodije su talasaste što znači sa naizmeničnim usponima i padovima ali samo je dozovljen jedan vrhunac i jedna kulminacija. Sporednih vrhunaca moze biti i više ali glavni se ne sme ponoviti
  3. obim melodije po pravilu ne prelazi oktavu, no ipak kad melodiju budemo ritmizovali njen obim će moci da dostigne max. decimu
  4. melodija započinje prvim stupnjem – finalisom, ili 5im stupnjem – dominantom.
  5. od intervalskuih pokreta tj. skokova najčešće je postupno kretanje pa se kaže da je sekunda kraljica melodije. Od melodijskih pokreta dozvoljeni su u uzlaznom smeru: mala i velika sekunda, mala i velika terca, čista kvarta, cista kvinta iskljucivo skok male sekste naviše i čista oktava. U silaznom smeru dozvoljeni su svi ovi isti intervali izuzev male sekste. Skok sekste nanize zabranjen je, dok je skok oktave naniže mnogo ređi nego skok oktave naviše.

Zabranjeni su svi skokovi prekomernih ili umanjenih intervala, zatim, skok velike sekste u oba smera, male i velike septime, kao i svi skokovi veći od oktave. Takođe je zabranjen i otvoreni hromatski pokret tj. hromatski polustepen

6. nije dozvoljen melodijski tritonus, tj niz od uzastopna 3 cela stepena npr od f do h, fa, sol , la, siJ Da bi se taj neprijatno disonanti zvuk prikrio ovom nizu potrebno je dodati barem još jedan ton ispred ili iza niza kako bi se niz dopunio do 5 tonova u opsegu kvinte. Međutim čak ni tada se ne sme preskočiti ni jedan od sredisnjih tonova tritonusnog niza jer se onda prekomerna kvarta opet neugodno ističe. Sve ovo se ne odnosi na melodijski niz umanjene kvinte koji je zabranjen samo kao neposredni melodijski skok.

7. u većini slučajeva nakon ostvarenog melodijskog skoka melodija se vraća postupno u suprotnom smeru od skoka tako da se barem delimično obuhvate tonovi koju su bili preskočeni

8. od 2 uzastopna skoka koja su ređe u upotrebi tolerišu se 2 uzastopna skoka u razlicitim smerovima. Što se tice 2 skoka uzastopce u istom smeru, oni su dozvoljeni samo ukoliko u njima učestvuju nota finalis i dominanta pa onda oni čine skok kvinte + kvarte ili kvarte + kivinte sto zajedno u zbiru daje oktavu. U svim ostalim slučajevima 2 skoka u istom smeru nisu dozvoljena pogotovu ako kao zbir daju disonancu npr. kvarta + kvarta daju septimu.

9. u melodiji su zabranjene bilo kakve melodijske fraze koje se sekventno ponavljaju. Bilo kakvi motivi koji se ponavljaju, i nema sekvenci.

10. na svom završetku meolodije kadenciraju ka noti finalis ili preko gornje vođice tj. 2og stupnja koji takođe mora biti pripremljen trecćim lil prvim stupnjem ( III,II,I ili I,II,I) ili kadenciraju preko svoje donje polustepene vodjice koja se takođe mora pripremiti VI ili I stupnjem (VI,VII,I ili I,VII,I)

11. u melodiji palestrininog stila potrebno izbegavati bilo kakvo melodijsko razlaganje trozvuka kvintakorada, sekstakorada, kvartsekstakorada. Razlaganje trozvuka i četvorozvuka je strogo zabranjeno.