Orlando di Laso

Posted: 18. maj 2011. in Istorija muzike 2. godina

Orlando di Laso

Teško je govoriti o Lasu, ili o Rolanu d’ Latru, kako je bilo njegovo pravo ime, a barem delimično se ne osvrnuti na razvoj muzike u renesansi. Orlando di Laso (oko 1532-1594, tačan datum rođenja i smrti nisu poznati) je bio sklon lutalačkoj prirodi Gijomu d’ Mašou ili Žoksen de Preu. Današnju rodnu Holandiju je napustio još kao dete. Zahvaljujući svom divnom glasu, bio je angažovan u horu na dvorovima vicekralja Sicilije Fernanda Goncage (u Mantovi, na Siciliji i u Milanu), a boravio je i u Napulju i Rimu. Tako je upoznao renesansne prilike u Italiji u najdubljem dobu renesanse u njoj. Poznavao je najistaknutije pisce, pesnike i arhitekte te epohe.

Italija

U vreme njegovog boravka u Italiji-do 1555. razvio se madrigal (nova forma višeglasne vokalno-polifone muzike). Međutim, madrigal iz Ars nove treba razlikovati od ovog, jer je madrigal iz Ars nove skromnija refrenska forma, dok je ovaj iz XVI veka petoglasan (ne isključivo) sa mestimičnim akordskim sklopovima. Često je građen na imitacionoj tehnici. Više o madrigalu u posebnom tekstu.

Može se zaključiti da kada se Laso pojavio u Italiji tamo već cvetala madrigalska muzika. Čitav niz talentovanih kompozitora, među kojima treba istaći: Filipa Verdeloa, Kipriana van Rora, Jakoba Arkadelta i dr. komponovao je madrigale. Laso je oduševljeno prihvatio taj oblik, uzdigavši ga do formalnog savršenstva. U tome nije bio usamljen. Sledili su ga daroviti kompozitori: Luka MArencio (1533-1599), Djezualdo da Venoza (1560-1615), Baltasare Donati, Đovani Gastoldi i dr.

Lasovi madrigali predstavljaju pravu antologiju renesansnog pesništva. Obrađivao je stihove Ariosta, Petrarke, Ronsara, a ponekad i antičke rimske pesnike: Vergilija, Horacija i dr. Njegovi madrigali su tematski veoma raznovrsni: šaljivi, satirični, ljubavni, ratnički, inspirisani lepotama prirode i sl.

Minhen

Posle 1555. Laso odlazi u Minhen, gde na dvoru bavarskog kralja osniva čuvenu pevačku kapelu. U Minhenu se posvećuje pretežno duhovnoj muzici, koja predstavlja nadahnutu sintezu Palestrinine religiozne muzike i njegovog bogatog iskustva u toku stvaranja madrigala i drugih svetovnih oblika. Rezultat te plodne ideje su duboko misao na i osećajna dela, skoro romantična po svom efektu na današnjeg slušaoca.

Lični utisak slušanja ove muzike je da veoma smirujuće deluje na današnji brzi svet.

tekst delemično preuzet i obrađen iz MUZIKE Dušana Plavše

komentari

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s