Folklorna i vokalna tradicija – Hrvatska

Posted: 28. avgust 2009. in Etnomuzikologija 4. godina

Hrvatska

Hrvatska narodna pesma i svirka je najčešće dvoglasna. O najstarijem sloju vokalnog izvođenja u Hrvatskoj je još u 18. veku bilo interesantnih zapažanja od strane raznih stranih putopisaca. Različiti oblici vokalne tradicije se poklapaju sa granicama geografskih oblasti.


  1. Dinarsko područje pokazuje veoma slicne oblike vokalnog izvođenja sa onim u Bosni:

netemperovani tonski nizovi sa primesama hromatike, kretanje u paralelnim sekundama, sekundna kadenca; Vokalni oblici sa bordunskopm pratnjom, kao i specifična vokalna tehnika koju predstavljaju ojkalice i gange.

  1. Istra i Krarer – ova oblast poseduje specifične tonalne odnose izražene kroz istarsku lestvicu koja i predstavlja osnovu istarskog dvoglasa.

Odlike su: izrazito netemperovano pevanje; kretanje u paralelnim tercama i sekstama (sa čestim pojavljivanjima umanjene terce) naizmenično sa oktavama i unisono. Kadenca je na najnižem tonu niza sa prethodnim polustepenim silaskom i završetkom unisono. Ove tonalne odlike važe kako za vokalnu, tako i za instrumentalnu praksu.

U Istri postoji jedna mala etnička grupa ili etnička oaza – Cicarija gde zive potomci rumunskog plemena Cici koji su zadržali i svoj jezik. Za njih je karakteristično takozvano bugarenje, a to je stil pevanja sličan onom iz dinarskih oblasti. Sadržaj njihovih pesama je epski i epsko lirski. Pevanje je izrazito arhaično i netemperovano sa veoma malim intervalskim razmacima što upućuje na njegovo daleko poreklo.

Na ostrvima (Krk i Pag) sreće se crkveno obredno pevanje.

Muzika italijsnske etničke grupe je sasvim temperovana mediteranskog karaktera.

  1. Priobalni pojas i dalmatinska ostrva karakteriše bogata višeglasna varoška tradicija.
  2. Slavonija – neguje se tradicija novijeg dvoglasnog pevanja, odnosno, tkz. Pevanje na bas. Svatovske pesme i bećarci.
  3. Medjimurije. Za njihovo pevanje je karakteristična pentatonika za koju se pretpostavlja da je madjarskog porekla, a postoji i mogućnost i da je od starih Slovena.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s