Klavirska muzika ranih romantičara – Frederik Šopen (1810-1849)

Posted: 24. avgust 2009. in Istorija muzike 4. godina

Frederik Šopen (1810-1849)

PG11073

Poljak, od 16. godine djak varšavskog konzervatorijuma. Ceo život je posvetio klaviru. 1830. odlazi u Pariz i tamo biva veoma dobro prihvaćen od strane publike. Podučava klavir, svira u elitnim pariskim salonima. Kretao se u elitnom krugu umetnika (Delakroa, paganni, Rosini…). U poslednjim godinama života, uprkos tuberkulozi, on je i dalje svirao koncerte. Na poziv engleske aristokratije putovao je u London i u Šoktsku, što je ubrzalo razvoj bolesti. Vraća se u Pariz, gde i umire 1849. godie.

ŠOPENOV PIJANIZAM

Bio je najveći virtuoz na klaviru. U njegovim kompozicijama se može osetiti bogata paleta muzičkih boja i istančanost tona. Melodizuje sve deonice klavirskog stava.  Kod njega melodija peva. Pevnost njegove melodije ukazuje na njeno vokalno poreklo. Ona pokazuje i nepresušnu izražajnost. Instrumentalna izražajnost vidi se u gipkosti pokreta, obrta i prelaza. U njegovoj ornamentaciji nema praznih ukrasa. Kod njega svaki mordent, predudar i prolaznica imaju svoj smisao, osmišljeno značenje i izražajnost. Svojim harmonskim rešenjima on otvara put poznoromantičarima. To su: modalnost, medijantika, kombinovanje enharmonike i hromatike. Uvodi i nove načine interpretacije-slobodan dah i promenljivost tempa koju naznačava, ali je metronomski ne određuje.

ŠOPENOV OPUS

Šopenovo stvaralaštvo obuhvata 166 dela i deli se na 3 faze: Prva faza, mladalačka, obuhvata kompozicije koje je napisao u Poljskoj (1816-1830) – od Poloneze u g mollu do Valcera u a mollu )op. 34, br. 2, objavljen u Lajpcigu 1831 god.). U drugoj fazi (1831-1840) izdvajaju se Skerco u h mollu, prve dve balade, prelidi i Sonata u b mollu. Treći, pozni period obeležavaju Sonata u h mollu, Barkarola i Poloneza-fantazija.

Zbirke igara: 13 poloneza, 56 mazurki, 15 valcera. Koncentrisanost muzičkog sadržaja dolazi do izražaja u njegovim preludijumima (25) i nokturnima (19). Često se u delima jednog sadržaja čuje osobenost drugog. Za njegovo stvaralaštvo su tipične i minijature. Dao je doprinos razvoju novih velikih formi: balade(4), fantazije, skerca (4). Od Šopena etide dobijaju i koncertnu ulogu. Napisao ih je 27 i one su objedinjene u dva opusa-10 i 25.

Poloneza u g moll-u

Valcer u a moll-u

Sonata u b moll-u

Poloneza-fantazija

Šopenov rukopis

chopin-rukopis

Šopenov klavir

Šopenov klavir

komentari
  1. mandic kaže:

    super je samo cini mi se da fali zakljucak neki.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s