Letnji i jesenji ciklus pesama

Posted: 23. avgust 2009. in Etnomuzikologija 3. godina

LETNJI CIKLUS PESAMA

Kraljički obred se izvodio na verski praznik Duhovi, odn. Trojice koji je sa primanjem hrisćanstva zamenio opšteslovenski praznik Rusalije.
Kraljice su svečano obučene devojke koje nose barjake i drvene sablje. Među njima postoji podela uloga na: kralja, kraljicu, barjaktara, dvorkinje, igračice I pevaciče. U kraljice su najčešće išle nekadašnje lazarice tako da postoji velika sličnost kako u samom izvođenju običaja tako i u muzici koju izvode. Pesme se pevaju antifono sa uobičajenim refrenom lado ili ljeljo (Lada je staroslovenska boginja plodnosti).

Dodole – grupa devojaka koje pevaju za vreme sušnih leta da bi prizvale kišu. Dodoli je celo telo prekriveno lišćem i cvećem i dok ostale devojke pevaju ona sve vreme igra i okreće se a domacića je na kraju pospe kantom vode. Na kraju svakog stiha obavezan je refren oj,dodo, oj,dodole. Kao i lazarički i dodolski obred su u novije vreme preuzeli Romi.

Ide doda preko sela
I oblaci preko neba.
Oblak brze a mi brze
Te orosi nase cvece,nase zito i pšenicu.
Boga moli naša doda
Da udari rosna kisa
Da orosi naše polje
I pšenicu ozimnicu
I dva pera kukuruza.
dodole
Krstonoške pesme su u stvari dodolske jer je u dodolama crkva gledala paganski obred i težila da ih uništi kao i kraljice I koledare. Zato je seoska litija obilazila seoski atar za vreme zavetina (to je zajednička slava celog sela) sa sveštenikom na čelu, moleći Boga za kišu. Ne znajući ništa drugo narod je pevao dodolske pesme sa izmenjenim refrenom :
Oj,dodo. Oj, dodole, Gospodi pomiluj.

Žetva je za zemljoradnika verovatno najvažniji godišnji posao. Pevanje je manje-vise prigodno vezano za pojedine momente u toku rada. Žetelačko pevanje je nekada bilo veoma omiljeno kod seljaka, toliko da su pevači u nekim krajevima bili pošteđeni teškog fizičkog rada.

JESENJI CIKLUS PESAMA

U jesen se obavljaju poslednji godišnji poslovi – branje kukuruza I grožđa. Sa smanjenjem posla na poljima aktivira se društveni život na sedeljkama na selima. Na tim skupovima se često i nešto radilo (krunio kukuruz, grebenala vuna, plelo se itd.) ali bi se dosta pevalo i igralo. Pesme su najčešće ljubavnog sadržaja a često su se na šaljiv nacin komentarisale ljubavne veze prisutnih momaka i devojaka. Gotovo obavezan instrument je bila frula a u novije vreme i harmonika.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s