Nekalendarske pesme

Posted: 18. avgust 2009. in Etnomuzikologija 3. godina

Nekalendarske pesme

-su vezane za važne trenutke u životu svakog pojedinca. Tako se može govoritii o običajima vezane za čovekovo rođenje, život i smrt za koje se vezuju određene pesme.
Kravajske pesme se izvode na dan rođenja deteta. Kad rođake i komšinice donose porodilji medene kolače-kravajcice.

Strižbarske pesme

-se izvode prilikom strižbe. Strižba je obredno šišanje deteta koje čini krsni kum i tom prilikom detetu daje tajno ime koje ce ga štititi od zlih uticaja (šisano kumstvo).

Uspavanke

Uspavanke narod vrlo često ne smatra pesmama nego ih naziva brojalicama, jer su zasnovane na jednostavnom silabicnom izvodjenju bliskom govoru.

Svadba je jedan od najbolje očuvanih običaja kod Srba i prava je riznica narodnih pesama (svadbarske pesme), ali i svirke i igara.
Važnost svadbe za svakog čoveka ogleda se u broju raznovrsnosti pesama koje prate skoro svaki njen detalj od proševine preko polaska po mladu, njenog izvođenja iz kuće sve dok se svadba ne završi.

Kukanje

Kukanje za pokojnikom se u većini srpskih krajeva vrši na uobičajeni nacin sa manjim ili većim stepenom improvizacije. Ali u Crnoj Gori izvođenje tužbalica je strogo utvrđeno i izdižu se na umetnički nivo. Naročita žalost u narodu se izražava kada umre neko mlad. U severoistočnoj Srbiji se iskopa iz korena stablo šljive i okiti cvećem i vunicom, ako je umro momak-ako je umrla devojka onda i darovima koje je spremala za udaju.  Tako okićena šljiva nosi se u pogrebnoj povorci i posadi se iza pokojnikove glave.
Slavske pesme
Slavske pesme se pevaju u čast sveca zaštitnika doma i u čast domaćina. Svaki kraj obično ima opšte prihvacćen slavski glas na koje se izvode sve pesme vezane za tu priliku.
U lirskim pesmama primećuje se oslobodjenost od obrednih stega. Tu dolazi do razvoja pevanja, kako u melodijskom tako i u tekstualnom vidu i ove pesme su isključivo ljubavnog karaktera.

Veoma bogata epska poezija u vokalnoj praksi je malo zastupljena (retko se peva) osim u guslarskom pevanju.

Balade
-su pesme u kojima se prepliću epski i lirski elementi. Predmet balade nisu junački podvizi vec unutrašnji duševni nemir nastao zbog tragične ljubavi, a posmatran iz ženske perspektive. Nasa najpoznatija pisana balada je Hasanaginica za koju se zbog izrazite umetničke vrednosti smatra da je učinila puno na buđenju interesovanja za naše usmeno pesništvo. Krajem 18. veka Hasanaginicu je prvi put objavio italijanski sveštenik Alberto Fortis.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s