Kratak pregled poznog romantizma 1850-1910

POZNI ROMANTIZAM 1850-1910

Ruska nacionalna škola: Ruska petroka

Mili Barakijiev-prvi dirigent bez nota

Aleksandar Borodin

P. I. Čajkovski Cezar Kjui-organizovao je koncerte za celu grupu

Modest Musorgski-notorni alkoholičar, „Slike sa izložbe“, opera „Boris Godunov“, bio je oficir.

Nikolaj Rimski Korsakov

Stvarali su muziku autenticnog ruskog duha.

Muzika u njihovim delima ima veze sa ruskim nacionalnim folklorom.

Čajkovski je koristio folklore svih drugih naroda.

Voleo je da se u njegovim delima oseti poštovanje umetnicima iz zapadne Evrope.

Nemačka skola

Nastavljena Betovenova tradicija.

Johanes Brams

Anton Bruknelr

Gustav Maler

Rihard Straus

Rihard Wagner

Česka skola

Bedzik Smetana

Antonin Dvorzak

Skandinavske zemlje

Eduard Grig-norvežanin

Jan Sibelius-finac

Španska skola

Enrike Granados

Manuel De Falja

Isak Albeniz

Francuska skola

Sezar Frank-najznačajniji franc. Kompozitor 19. veka. Dela su mu veoma kvalitetna. Borio se za uslove u kojima muzika moze da se izvodi. Podržavao je mladje kompozitore. Izvodio je dela u crkvi.

Anton Brukner-Izuzetno je vezan za orgulje. Insistirao je na „neobaroku“.

Hektor Berlioz

Žil Mazne

Šarl Guno

Žorz Bize

Kamij Sen-Sans

Italija

vek italijanske opere-19. Vek.

Ranoromantičarska italijanska opera:

prva polovina 19. veka:

Djoakino Rosini

Vincenco Belini

Gaetano Doniceti

druga polovina 19. veka

Đuzepe Verdi

„Veristi“

Rudjero Leonkavalo

Pjetro Maskanji

Djakomo Pucini