Orlando di Laso

Teško je govoriti o Lasu, ili o Rolanu d’ Latru, kako je bilo njegovo pravo ime, a barem delimično se ne osvrnuti na razvoj muzike u renesansi. Orlando di Laso (oko 1532-1594, tačan datum rođenja i smrti nisu poznati) je bio sklon lutalačkoj prirodi Gijomu d’ Mašou ili Žoksen de Preu. Današnju rodnu Holandiju je napustio još kao dete. Zahvaljujući svom divnom glasu, bio je angažovan u horu na dvorovima vicekralja Sicilije Fernanda Goncage (u Mantovi, na Siciliji i u Milanu), a boravio je i u Napulju i Rimu. Tako je upoznao renesansne prilike u Italiji u najdubljem dobu renesanse u njoj. Poznavao je najistaknutije pisce, pesnike i arhitekte te epohe.

Italija

U vreme njegovog boravka u Italiji-do 1555. razvio se madrigal (nova forma višeglasne vokalno-polifone muzike). Međutim, madrigal iz Ars nove treba razlikovati od ovog, jer je madrigal iz Ars nove skromnija refrenska forma, dok je ovaj iz XVI veka petoglasan (ne isključivo) sa mestimičnim akordskim sklopovima. Često je građen na imitacionoj tehnici. Više o madrigalu u posebnom tekstu.

Može se zaključiti da kada se Laso pojavio u Italiji tamo već cvetala madrigalska muzika. Čitav niz talentovanih kompozitora, među kojima treba istaći: Filipa Verdeloa, Kipriana van Rora, Jakoba Arkadelta i dr. komponovao je madrigale. Laso je oduševljeno prihvatio taj oblik, uzdigavši ga do formalnog savršenstva. U tome nije bio usamljen. Sledili su ga daroviti kompozitori: Luka MArencio (1533-1599), Djezualdo da Venoza (1560-1615), Baltasare Donati, Đovani Gastoldi i dr.

Lasovi madrigali predstavljaju pravu antologiju renesansnog pesništva. Obrađivao je stihove Ariosta, Petrarke, Ronsara, a ponekad i antičke rimske pesnike: Vergilija, Horacija i dr. Njegovi madrigali su tematski veoma raznovrsni: šaljivi, satirični, ljubavni, ratnički, inspirisani lepotama prirode i sl.

Minhen

Posle 1555. Laso odlazi u Minhen, gde na dvoru bavarskog kralja osniva čuvenu pevačku kapelu. U Minhenu se posvećuje pretežno duhovnoj muzici, koja predstavlja nadahnutu sintezu Palestrinine religiozne muzike i njegovog bogatog iskustva u toku stvaranja madrigala i drugih svetovnih oblika. Rezultat te plodne ideje su duboko misao na i osećajna dela, skoro romantična po svom efektu na današnjeg slušaoca.

Lični utisak slušanja ove muzike je da veoma smirujuće deluje na današnji brzi svet.

tekst delemično preuzet i obrađen iz MUZIKE Dušana Plavše

Foto: wikimedia.commons.org, Leonhard Berlin-Bieber

U svojim kompozicijama uspeo je da premosti jaz između romantičarskih stremljenja u klasičnoj muzici iz druge polovine 19. veka i smelih muzičkih pokušaja 20. veka.

Rođen 7. jula 1860. u jevrejskoj porodici sa dvanaestoro dece u Kalištu u Češkoj, od najranijeg detinjstva počinje da se interesuje za muziku.

Već u četvrtoj godini izvodio je vojnu muziku na harmonici što je ostavilo traga na njegov kasniji rad, jer sve njegove simfonije u početnim stavovima imaju za osnovu motive marševa.

Još u studentskim danima počeo je da komponuje ali je svoje prve radove uništio tako da je prvo njegovo sačuvano delo „Pesma jada“ iz 1878.

Na Malerov rad uticali su ruski pisac Dostojevski, filozofi Kant, Šopenhauer, Niče i Rihter po čijem delu „Titan“ je nazvao svoju prvu simfoniju. Muzički idoli su mu bili Mocart, Vagner i Brukner.

Posle završetka studiju počinje sa dirigentskom karijerom prvo u Haleu a potom operskim izvođenjima u Ljubljani. Postaje direktor opere u Budimpešti 1888. godine i na toj funkciji ostaje tri godine, kada odlazi u Hamburg na mesto prvog dirigenta opere i gde ostaje šest sezona.

Bio je i dirigent i direktor dvorske opere u Beču, a dirigovao je i Bečkom filharmonijom.

Godine 1895. prelazi u katoličku veru i nekoliko godina kasnije ženi se Almom Marijom Šindler sa kojom je imao dve čerke.

Bečku Filharmoniju napušta 1907. zbog loše atmosfere u orkestru i međusobne netrpeljivosti između muzičara.

Tada počinju da ga muče zdravstveni problemi tako da je seriju od 65 koncerata po Americi morao da prekine po završetku 47 koncerta. Odlazi na lečenje u Pariz gde je preminuo od upale pluća 1911. godine.

Ono što Malera izdvaja od ostalih kompozitora je njegova izuzetna sposobnost da na majstorski način spoji na izgled nespojive muzičke oblasti: solo pesme i simfonijsku muziku, uzvišeni i banalni stil, što je glaavna karakteristika jugendstila u koji je vladao nemačkom kulturom 19. veka.

Napisao je devet simfonija, deseta je ostala nezavršena. Osma simfonija li simfonija Hiljade ostaće upamćena i po tome što je autor predvideo da u njoj bude uključeno hiljadu izvođača.

U potrazi za Malerom (english)

Vorlesung MG 1B

Werkebeschreibung MG 1B

Sam List se nekoliko puta u svom klavirskom stvaralaštvu obraćao u sonatnom obliku, ali je jedino ovom delu dao ime sonata – sonati h moll. Posle Listove sonate u h molu dolazi do pauze u pisanju sonata sve do ruskih kompozitora s kraja XIX i početka XX veka. Oobenost konstrukcije forme njegove sonate je monotematizam: cela, veoma obimna sonata (četrdesetak minuta), stvorena je iz tri osnovna motivska jezgra data na samom početku. List ovim motivima tokom dela menja karakter.

Bio je pijanista i orguljaš. Od rane mladosti se interesovao za Bahovu muziku. Zbog toga se u njegovom opusu nalaze između ostalog, preludijumi i fuge. Komponovao je tri sonate za klavir. Među klavirskim delima posebno mesto pripada zbirci „Pesme bez reči“ u kojoj je sakupljeno 48 minijatura raznorodnog karaktera.

Rondo capricioso op. 14 je omiljeni koncertni komad, kao i Ozbiljne varijacije op. 51, ciji naslov sugeriše kompleksnost rada sa tematskim materijalom, kakva tada nije bila uobičajena u formi ornamentalnih varijacija.

Franc List (1811-1886)

Najveći evropski pijanista onog vremena. U njegovom stvaralaštvu se uočavaju uticaji različitih evropskih tradicija. Poreklom Mađar, vaspitavan u duhu francuske kulture. Mladost je proveo u Parizu nastupajući po pariskim aristokratskim salonima. U to vreme je u istom gradu živeo i Šopen. Posle 1848. je u službi vajmarskog dvora. Tada na njega snažan uticaj imaju nemački muzičari – naročito Vagner, čiji je bio iskreni prijatelj! Bio je jedan od glavnih propagatora Vagnerove umetnosti i jedan od najuspešnijih tumača njegovih ideja. List je bio veoma religiozan. Mnogo vremena je provodio u Italiji koja ga je inspirisala u stvaralaštvu.

List na klaviru je bio kao Paganini na violini. Prvi je uveo praksu solističkog koncerta. Do tada je bio običaj da na koncertu nastupa više izvođača. Zalagao se da se sadržaj programa pažljivo planira i da umetnički efekat ima prednost u odnosu na virtuoznost. Iz njegovog običaja da improvizuje na koncertu razvio se oblik parafraze. Parafraza je variaciona forma koja se bazira na popularnim temama raznih operskih i simfonijskih dela, ali i narodnih pesama. List je radio i na klavirskim transkripcijama. Mnogo veći značaj ima njegovo originalno stvaralaštvo: ciklusi minijatura (Godine hodočašća – objavljene su u 3 sveske komada), etide (zbirka Transcendentalnih etida), Mađarske rapsodije… Naročito mesto među svim delima pripada sonati h moll.

Sonata h moll

Njegovo stvaralaštvo je značajno za klavirske minijature. Zbog povrede ruke nije postao koncertant, ali je zato napisao 23 opusa, isključivo za klavir. Svoju pedagošku delatnost je takođe posvetio klaviru. Njegova žena Klara je umesto njega bila izvođač njegove muzike i tumač njegovih ideja.

Ciklus programskih minijatura, op. 2 – „Leptiri“ su živa karnevalska scena u kojoj se portretišu različite prirode ljudi. Tu liniju nastavlja najobimniji Šumanov ciklus – „Karneval“.

Bal „Karneval“ je nastao po uzoru članak „Izveštaj Žankirija“ iz „Novih muzičkuh novina“. Urednik je bio sam Šuman.  Na balu se komično sukobljavaju Davidovi saveznici (Šumanovi prijatelji) i filistejci (Šumanovi neprijatelji i kritičari). Bal se odigrava pod maskama. Šuman je karneval nazvao minijaturnim scenama na četiri tona- A Es C H – prema nazivu češkog gradića Aša. Jedan lik iz bala je iz tog grada.

Celovitost kompozicije obezbeđuje pre svega srodnost materijala prvog i poslednjeg komada, logika tonalnog plana i kontrasna smena komada.

Popularne su i Šumanove Dečje scene, Igre Davidovih saveznika, Fantastični komadi, Šumski prizori i Album za mladež. Jedinstveno mesto u Šumanovom opusu pripada Tokati op. 7. Ona je tehnički izvanredno složena kompozicija. Njegove kompozicije su izuzetno složene za izvođenje naročito zbog gustog polifonog sloga sa oživljenim, melodijski tretiranim linijama svih glasova, virtuozitet nije u prvom planu: tehničke „zamke“ su često skrivene od slušaoca i razume ih samo onaj koji ih interpretira. To dobro mogu da ilustruju njegove Simfonijske etide. ta kompozicija je u stvari ciklus u 12 etida (varijacija na jednu temu) objedinjen simfonijskim (karakternim) izmenama osnovnog tematskog materijala, a sa naglađenom virtuoznom komponentom – jer svaka od etida „obrađuje“ određeni tehnički problem.

Tokata, op. 7

]]> http://milanstojanovic.wordpress.com/2009/09/29/klavirska-muzika-ranih-romanticara-robert-suman-1810-1856/feed/ 0 Milan Robert Šuman http://milanstojanovic.wordpress.com/2009/09/05/pitanja-i-odgovori-iz-testa-za-ii-godinu-iz-istorije-muzike-sadrzaj-testa-srednji-vek-gregorijanski-koral-vizantijska-muzika-svetovna-i-duhovna-muziika-osmoglasnik/ http://milanstojanovic.wordpress.com/2009/09/05/pitanja-i-odgovori-iz-testa-za-ii-godinu-iz-istorije-muzike-sadrzaj-testa-srednji-vek-gregorijanski-koral-vizantijska-muzika-svetovna-i-duhovna-muziika-osmoglasnik/#comments Sat, 05 Sep 2009 13:49:47 +0000 Milan http://milanstojanovic.wordpress.com/2009/09/05/pitanja-i-odgovori-iz-testa-za-ii-godinu-iz-istorije-muzike-sadrzaj-testa-srednji-vek-gregorijanski-koral-vizantijska-muzika-svetovna-i-duhovna-muziika-osmoglasnik/ ]]> Pitanja iz istorije muzike:

1. Koje vreme obuhvata srednjovekovno doba, i kako se podelio hrišćanski svet?

Obuhvata skoro 10 stoleća, od 5. do 15. veka, a hrišćanski svet se podelio na pravoslavnu (ortodoksnu) i katoličku crkvu, 1054. godine.

2. Kakav je odnos svetovne i duhovne muzike?

Ističe se jedinstvo carske i crkvene vlasti (cezaropapizam) karakteristično za pravoslavlje, to je pojava koja utiče na razvoj i karakter vizantijske umetnosti, posebno utiče na bliskost duhovne i svetovne muzike.

3. Opiši glavne osobine vizantijske muzike.

Vizantijska muzika je bila vokalna, Gospod je slavljen najsavršenijim instrumentom-ljudskim glasom, i jednoglasna, jer je višeglasje smatrano za mnogoglasje, a pravoslavna praksa je zahtevala da Gospoda treba jedinstveno slaviti. Muzika je kao i u ostalim starim evroazijskim kulturama stvarana na osnovu melodijskih formula-uzora iz oktoiha.

4. Šta je osmoglasnik (oktoih) ?

Oktoih je muzički sistem na kojem se bazira vizantijska muzika. Iz nje je prenet i u pravoslavne slovenske tradicije. Osobenost jednog glasa u oktoihu čini skup melodijskih formula, melodijskih praobrazaca, i te formule su uzori za konponovanje. Osmoglasnik predstavlja zbornik napeva koji se pevaju nedeljom na večernju, jutrenju i liturgiji.

5. Koliko ima glasova u oktoihu i kako se oni dele?

U vizantijskoj muzičkoj teoriji postojala su četiri autentična i četiri plagalna (izvedena) modusa-glasa, dakle ukupno osam glasova u oktoihu.

6. Po kome je gregorijansko pevanje dobilo naziv?

Po papi Grguru I Velikom, koji je odabrao melodije koje će se u službi pevati tokom liturgijske godine, pa je ovo pevanje nazvano gregorijansko.

7. Koje su glavne karakteristike gregorijanskog korala?

Gregorijanski koral je bio osnova za dalji razvoj zapadne duhovne muzike. Isključivo je jednoglasan, pisan je na latinskom jeziku, a to je muzika koja i danas živi. Gregorijanski koral mogu da izvode sveštenik i hor.

8. Kako izgledaju napevi korala?

Napevi korala imaju široku dijatonsku melodiku postupnog pokreta, malih intervalskih skokova, a oblik ne zavisi samo od teksta već se zaokruženje postiže ravnotežom uspona i padova i razvojem u obliku luka.

9. Šta je responzorijalno, a šta antifono pevanje?

Responzorijalno pevanje nastaje kada napev naizmenično izvode sveštenik i hor,a antifono kada ga pevaju dva hora naizmenično.

10. Kakva je razlika između akcentusa i koncentusa?

Akcentus (silabična melodija) je kada na jedan slog teksta dolazi po jedan ton, a koncentus (melizmatična melodija) je široko razvijena melodija, velikog obima, bogato ukrašena melizmima-nizovima tonova koji se pevaju na jedan slog.

11. Po čemu se himne razlikuju od ostalih gregorijanskih korala?

One su, za razliku od proznog teksta ostalih melodija, po pravilu pevane u stihu, a ima i strofičnih. Jednostavnih su , ali izražajnih melodija, bez melizama , ali i bez recitovanja na jednom tonu.

12. Koje delove obuhvata ordinarijum (stalni deo) mise?

Kyrie eleison (Gospode pomiluj), Gloria (Slava), Credo (Vjeruju), Sanctus (Sveti) i Agnus Dei (Jagnje Božje).