Pitanja i odgovori iz testa za III godinu iz istorije muzike (sadržaj testa: kantata, oratorijum, pasija, barokna svita, končerto groso, crkvena sonata, italijanska škola)

Posted: 5. septembar 2009. in Istorija muzike 3. godina - testovi

Pitanja iz istorije muzike – III godina

1. Kada je nastao oblik kantate? Kakav sadržaj može imati, i za kakav izvođački sastav je pisana?

Kantata je vokalno-instrumentalno delo koje je nastalo u 17.veku, a njen razvoj se može pratiti sve do danas. Bile su popularne u doba baroka. U njima nema radnje. Kantata može imati svetovnu ili duhovnu sadržinu, a pisana je za hor ili soliste uz instrumentalnu pratnju (kontinuo, kamerni sastav ili orkestar).

2. Opiši oblik kantate.

Kantata obično ima skromne dimenzije: obično je čini između 3 i 7 numera, ali ima i vrlo opsežnih dela (čak 20-ak numera) koje se po obimu približavaju oratorijumu. Ona ima pretežno lirski karakter, zasnovana je na poetskom, a ne na dramskom tekstu, solista u njoj ne tumači neki dramski lik, već nastupa kao kontrast horu i orkestru. Negovana je i solo kantata, pisana za glas uz instrumentalnu pratnju. Vodeći italijanski majstori veka je komponuju u formi rečitativo-arija-rečitativo-arija, i uglavnom je pisana za solo glas uz pratnju basa kontinua.

3. Šta je oratorijum?

Oratorijum je obimno vokalno-instrumentalno delo u kojem dominira epsko-dramski karakter, a pisano je za soliste, hor i orkestar. Njegova forma je slična ranoj operi; sastoji se iz niza numera: rečitativa, arija, ansambala, horova, orkestarskih delova.

4. Ko pripoveda radnju u oratorijumu?

Radnju pripoveda historikus (testo).

5. Navedi dva osnovna tipa oratorijuma.

To su latinski oratorijum (oratorio latino) i narodni oratorijum (oratorio volgare, za koji je tekst pisan na narodnom – italijanskom jeziku).

6. Opiši narodni oratorijum.

Narodni oratorijum se razvio iz lauda – crkvenih prikazanja biblijskih događaja, u kojima je muzičke numere povezivao nastup testa, pripovedača, a u samom jeziku evidentni su uticaji svetovne muzike, naročito dramskog madrigala. Pod uticajem opere pojavljuje se i rečitativ, a nedugo potom i arija. Uloga hora nije bila posebno izražena. Od početka se razvijao na narodnom jeziku.

7. Opiši latinski oratorijum.

Latinski oratorijum ima sličnu strukturu, ali su njegovo poreklo i razvoj povezani sa Crkvom. Pisan je na latinskom jeziku, sa značajnom ulogom hora, uglavnom homofono tretiranog, a uloga historikusa biva poveravana solisti, duetima, čak i horu. Sadržaj je uglavnom duhovni, ali će se u istorijatu oblika pojaviti i svetovni.

8. Navedi najznačajnije kompozitore oratorijuma u 17. veku.

To su bili: Đakomo Karisimi, Hajnrih Šic i Alesandro Skarlati.

9. Šta je pasija?

Pasija je liturgijsko-muzički prikaz biblijske legende o Hristovom stradanju. Tekstualna osnova pasije su jevenđelja. Izvođene su u Velikoj nedelji, i u početku čitane svečanim tonom. Od 10. veka ih je izvodilo nekoliko protagonista (jevanđelista, Isus i možda hor), ali je to još uvek bilo jednoglasno pevanje. Sa razvojem višeglasja nastaje oblik motetske pasije.

10. Navedi imena kompozitora koji su komponovali pasije.

To su bili: Leonard Lehner, Hajnrih Šic a vrhunac oblika označio je Johan Sebastijan Bah.

11. Šta je barokna svita?

Svita je ciklična kompozicija koja ima tri stava ili više stavova. Jedinstvo ciklusa se postiže motivskom i tonalnom povezanošću stavova, a oblik se gradi na principu kontrasta: smenjuju se brzi i lagani stavovi, parni i trodelni metar, polifono i homofono obrađene igre. Stavovi su kratki i potiču od stilizovanih igara.

12. Navedi plan stavova u obliku francuske svite.

Francuska svita ima plan: alemanda – kuranta – sarabanda – žiga.

13. Navedi poreklo igara osnovnih stavova svite.

Alemanda potiče iz Nemačke, igra parnog 4/4 taktu, zatim kuranta je francuska igra u taktu 3/4, sarabanda je španskog porekla u trodelnom taktu, i žiga je engleskog porekla, brzog tempa i trodelnog takta (6/8, 9/8, 12/8).

14. Opiši oblik barokne crvene sonate.

Barokna crkvena sonata (sonata da chiesa) je nazvana po mestu gde je izvođena. Ona po pravilu ima 4 stava, ređe pet, jer dominira njena u suštini dvodelna struktura: stavovi redovno idu u parovima – lagani-brzi, lagani-brzi. I stav je najčešće u tempu grave, ozbiljnog, svečanog karaktera. II stav (Allegro) najčešće je fugirano rađen. III stav (Andante ili Adagio) po karakteru je sličan sarabandi ili sičilijani, pisan u novom tonalitetu. Finalni stav je srodan žigi. Najznačajniji kompozitor bio je Đovani Gabijeli, koji ih komoponije za orkestar ili neki manji ansambl.

15. Šta je končerto groso?

Tipičan barokni oblik koncerta je concerto grosso, pisan za malu grupu solističkih instrumenata (končertino) i orkestar (koji se nazivao kao i celo delo končerto groso). Oblik se zasnivao na dijalogu, svojevrsnom nadmetanju končertina i orkestra (tutti). Končertino čine 2 violine i čelo, a orkestar obuhvata I i II violine, viole i instrumente koje izvode kontinuo. U izgrađivanju oblika najznačajniju ulogu odigrali su Koreli, Toreli i Vivaldi.

16. Navedi imena kompozitora italijanske violinske škole.

To su bili: Arkanđelo Koreli, Tomazo Vitali, Tomazo Albinoni, Đuzepe Toreli, Đuzepe Tartini,

Antonio Vivaldi, Frančesko Đeminijani i Pjetro Lokateli.

17. Opiši obeležja italijanskog violinskog stila.

Violina je sastavni deo ansambla, ali se sve češće komponuju i solistička dela uz pratnju basa kontinua, trio sonate (za 2 violine i bas). U izrazu se više ističe pevnost violine kao tipično obeležje novog stila, pa se tako razvija specifičan violinski monodijski stil. Tehnika izrazito napreduje: koriste se dvohvati, trileri i tremola, opseg se proširuje na 3 pune oktave, uključujući i šestu poziciju.

18. Šta obuhvata opus Arkanđela Korelija?

Obuhvata 48 trio sonata (op.1-4 ), 12 sonata za violinu i kontinuo op.5, i 12 koncerata op.6. Prvi i treći zbornik dela sadrže crkvene sonate (sa orguljama), a drugi i četvrti kamerne sonate (sa čembalom).

19. Navedi programske nazive Vivaldijevih koncerata u opusu 8 i 10.

To su: 12 koncerata op.8 pod opštim nazivom „Rivalstvo harmonije i invencije“, koji pored čuvenih Godišnjih doba sadrži i Buru na moru, Nasladu i Sumnju; zatim op.10 gde se nalaze Noć, Protej ili svet naopačke, Nemir i mnogo drugi.

20. Navedi imena najpoznatijih kompozitora orguljske muzike pre Baha.

Među prvim istaknutim orguljašima-kompozitorima bio je niderlandski majstor Jan Piters Svelink. Zatim Đerolamo Freskobaldi – u Italiji, Ditrih Bukstehude i Georg Fridrih Teleman – u Nemačkoj.

About these ads
Komentari
  1. Sale kaže:

    Sajt je super,zaista! Deluje stvarno korisno. Jedino na šta imam primedbu je prvo pitanje koje glasi ¨Kada je nastao oblik kantate?¨ Kantata nije muzički oblik, nego muzičko delo, koje se (kao što je gore i napisano) sastoji iz niza numera, a one su napisane u nekom obliku.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s