Pitanja i odgovori iz testa za IV godinu iz Istorije muzike (sadržaj testa: Opera, Berlioz, Vagner, Brams, List, Brukner)

Posted: 4. septembar 2009. in Istorija muzike 4. godina - testovi

IV GODINA, ISTORIJA MUZIKE, TEST – PITANJA I ODGOVORI

PITANJA:

1. Šta je programska muzika i koji su glavni predstavnici programskog simfonizma?
2. Kojim delom je Hektor Berlioz predstavio tipični vid programske simfonijske muzike? Kakvu vrstu programa je kompozitor napisao za to delo?
3. Navedi nazive stavova i osnovne karakteristike „Fantastične simfonije“.
4. Kakve novine je Berlioz uneo u orkestarski zvuk „Fantastične simfonije“?
5. Ko je stvorio muzicki oblik simfonijske poeme i kakve su to kompozicije?
6. Koliko simfonijskih poema je komponovao Franc List? Navedi 5 naziva njegovih simfonijskih poema.
7. U čemu je List nalazio inspiraciju za svoje poeme?
8. Navedi nazive Listovih programskih simfonija – i koliko imaju stavova.
9. Šta su romantičarski, a šta klasični elementi u Bramsovim simfonijama?
10. Koliko simfonija je napisao Brams i u kom stvaralačkom periodu?
11. Po čemu su karakteristični Bramsovi koncerti?
12. Navedi najpoznatije Bramsovo vokalno-instrumentalno delo.
13. Koje su 2 osnovne oblasti u kojima je stvarao Anton Brukner?
14. Koliko simfonija je napisao Brukner i šta je tipično za njegov sonatni oblik?
15. Kada je Vagner započeo reformu opere – pod kojim nazivom je objavio knjigu u kojoj je izneo svoje stavove i koje godine?
16. Kakav odnos između muzike i drame (teksta) je Vagner želeo da uspostavi?
17. Navedi 3 najznačajnije promene koje čine Vagnerovu reformu opere i kako se naziva taj novi muzičko-scenski oblik?
18. Šta je lajtmotiv? (lajtharmonija i lajttembr)
19. Navedi nazive Vagnerovih opera u kojima je izgrađivao svoj put do muzičke drame.
20. Navedi naziv Vagnerove tetralogije i pojedinačne naslove „opera“ koje cine ovu muzičku dramu.
21. Kakvi su sadržaji – teme za libreta Vagnerovih opera-drama?
22. Šta je Vagner doprineo u instrumentaciji?

ODGOVORI:

1. Programska muzika podrazumeva sadržaj van muzičkih okvira – poezije, pozorišnog dela, pejzaža… Glavni predstavnici su Hektor Berlioz, Franc List.
2. Fantastična simfonija. Priča iz 5 činova, činovi odgovaraju stavovima simfonije (ljubavna tragedija)
3. 1.Sanjarenja-Strasti
2.Na balu
3.Scena u polju
4.Put na gubilište
5.Vestičije Poselo. Odlika ove simfonije je autobiografski dramski siže, u kome je prikazana ljubav,maštanje,nemir,samoća,košmar, vizija smrti i kazne.
4. Harfe, Es-klarinete,engleski rog,zvona.
5. Franc List; jednostavačne orkestarske kompozicije pisane u slobodnom obliku poeme sa programskim komentarima.
6. 13 simfonijskih poema. Prelidi, Taso, bitka sa Hunima, Mazepa, Orfej, Hungarija.
7. U raznim delima književnosti i likovnih umetnosti, ali izmenjenim u dualisticki koncept.
8. Faust – 3 stava, Dante – 2 stava.
9. Klasični elementi su nemešanje boja u orkestraciji, klasični obrazci u spoljašnjim stavovima. Romantičarski elementi su modalnost harmonije, ritmičke kombinacije neobičnih metričkih akcenata.
10. 4 simfonije – 1876-1885.
11. Imaju veliku širinu formalne koncepcije, usku povezanost soliste i orkestra u izlaganju i razradi tematskog materijala, nedostatak izrazito virtuoznih deonica,ali tehnički veoma zahtevnih.
12. Nemački rekvijem.
13. Duhovna muzika i simfonije.
14. 9 simfonija 1865-1896.
15. Opera i drama 1851.
16. Jedinstvo, tekst i muzika moraju izvirati jedno iz drugog. Tekst treba da bude razumljiv, melodijska linija treba da prati melodiju i akcenat govora.
17. 1) Podela činova na numere zamenjena je scenama.
2) Uvođenje lajtmotiva
3) Povećanje značaja orkestra u tumačenju dramskih zbivanja
muzička drama.
18. Karakteristična, kratka muzička misao koja predstavlja nem lik, predmet ili osećanje.
lajttembr predstavlja karakterističnu boju mešanjem zvukova par instrumenata.
lajtharmonija predstavlja određeni tonalitet u ulozi predstavljanja nekog lika ili pojave.
19. Holanđanin lutalica, Tanhojzer, Loengrin.
20. Prsten Nibelunga – Rajnsko zlato, Valkira, Zigfrid, Sumrak Bogova.
21. Holandjanin: ukleti mornar koji je zbog korišćenja đavolovih usluga osuđen da večno luta morima. Svakih 7 godina ima šansu da se spase ako nađe ženu koja će ga voleti i biti mu verna do smrti, pa bi tada i on mogao da umre i nađe spokoj.
Tanhojzer: viteza-pevača želi da zadrži boginja Venera u nebeskom svetu, i Elizabeta u zemaljskom. Odlaskom na takmičenje minezengera i pevanjem himne Veneri, biva proklet i odbačen. Elizabeta traži oproštenje od pape, ali dobija suvu palicu uz poruku da će dobiti oproštenje kad palica procveta. Elizabeta umire u tuzi, palica cveta, Tanhojzer umire.
Loengrin: vitez Loengrin, čuvar grala, dolazi labudom na dvor da pomogne Elzi koja je nepravedno optužena za ubistvo brata zbog prestola. Bori se protiv Telramunda i pobeđuje ga,dokazujuci Elzinu nevinost. Loengrin ne sme otkriti svoje poreklo,jer bi se u tom slučaju morao vratiti u carstvo grala. Elza ga prihvata kao zaštitnika i kasnije supruga, uz obećanje da ga nikad neće pitati o poreklu. Zla čarobnica Ortruda koja je pretvorila Elzinog brata u labuda i nagovorila Telramunda na dvoboj, uspeva da nagovori Elzu da pita Loengrina za poreklo. Loengrin se vraća u carstvo grala, Elza umire od tuge, a labud se pretvara u njenog brata i vraća na presto.

About these ads

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s